Evo malo iz prve ruke kako izgleda sa druge strane. U zadnjih godinu dve intervjuisao sam mnogo ljudi za firmu u kojoj radim. Mi formalno ne tražimo fakultet, neki od ključnih ljudi u firmi ga ni nema. Međutim, iskustvo kaže da od ovih novih generacija, ljudi sa ETF-a ili FON-a imaju mnogo više znanja od onih bez fakulteta ili onih koji su završili nešto drugo. I kad pregledamo 100 cv-a i moramo da izaberemo 10 njih za razgovor - jak fakultet je velika prednost. Bez njega, cv mora da bude jako, jako zanimljiv. I nije samo znanje u pitanju. Fakultet je i pokazatelj nekakvih radnih navika i upornosti - ako možeš da položiš razne elektronike na ETF-u koje te uopšte ne zanimaju, i to pokazuje nešto.
Pri tom neki od najboljih programera koje znam nisu ništa završili, ali su toliko knjiga i članaka pročitali da su mogli dva fakulteta da završe. To su ljudi koji su počeli programiranje sa 8-bitnim kompjuterima i morali su mnoge stvari sami da implementiraju koje se danas uzimaju zdravo za gotovo. Da ne pričam da za pojasom imaju i mašinsko programiranje, i da znaju svašta o organizaciji procesora, ali i o raznim algoritmima i strukturama podataka.
U novim generacijama retko srećem takve ljude - toliko toga je već gotovo u bibliotekama, frejmvorcima i na internetu, da možeš svašta da završiš a da ne znaš mnoge bazične stvari. I onda kad program ne radi optimalno nemaš pojma šta je. A te osnovne stvari te nateraju da naučiš na fakultetu, a kad treba sam da se nateraš na nešto što ne moraš svi znamo kako to ide.
Raspisao sam se ovde, a u suštini nudim sličan zaključak kao i ljudi pre mene. Fakultet će ti otvoriti mnoga vrata, a i veća je šansa da ćeš biti bolji programer. Ako hoćeš da budeš dobar programer bez fakulteta, možeš, ali moraš jako da zapneš, i da se dodatno dokazuješ dok se ne probiješ.
|