Citat:
|
Da li u Srbiji između opcija 1. i 2. postoji zaista neka bitnija razlika ...
|
Postoji. Konkretno potrebno je da osiguraš
elemente obezbeđenja. To znači, da
1) Potpišeš ugovor, to te štiti pred zakonom.
2) Ponašaš se na sledeći način, a to te štiti od druge strane bez obzira na bilo kakvu situaciju ili problem: Vodiš posao na takav način da, naplatiš svoj rad (i ako je potrebno avansno u delu ili celini), isporučuješ gotov proizvod tek onda kada primiš uplatu (nikako ne predaješ gotov proizvod pre nego što vidiš lovu, već prezentuješ demo na tvom serveru i sl.), organizuješ dinamiku isporuke/naplate tako da jedno prati drugo (npr. ne radiš 5 meseci džabe pa tek onda potražuješ lovu, već to radiš u manjim fazama/celinama). Ne daješ drugoj strani informacije o pristupu računarskim resursima (lozinke, korisnička imena, adrese servera, i sl.) dok ne ostvariš naplatu ili drugo potraživanje od klijenta. Komuniciraš redovno sa klijentom. Dakle ovakvim ponašanjem štitiš sebe bez obzira na potpisani ugovor, i ne dovodiš sebe u situaciju koja bi mogla da bude štetna po tebe - čak i u slučaju kada projekat teče lepo i kada je sve u redu, jer nikad neznaš kada može poći po zlu. I kao što i sam vidiš, ovo pod 2 je
praktično mnogo bitnije nego pod 1.
Ovo sve je bitno na kvadrat kada radiš sa klijentima koji su manje pouzdani ili sa onima koje ne poznaješ (npr. radiš prvi put).