Citat:
Originalno napisao Gargoyle
Znači govorim o poverljivim poslovnim podacima, gde ja recimo ne želim da bilo ko čita na kakvom poslovnom projektu radimo moja i inostrana firma - ne zato što je to nelegalno, već zato što je to poslovna tajna, a treće lice neovlašteno na taj način može da ima uvid u naše buduće poslovne planove odnosno javlja se problem zloupotrebe i eventualne nelojalne konkurencije.
U potpuno opštem smislu, razumem potrebu davanja na uvid inspekciji i nadležnim državnim organima informacije o fakturama, poslovnim knjigama, kontrolnicima izvoza i sl., -- ali ne i ugovora jer to smatram potpuno privatnim dokumentom. U suprotnom se potpuno narušava koncept prvog člana ugovora gde piše "ovaj ugovor se zaključuje između ___mene____ i ___druge firme____ " (dakle ne i tamo nekih trećih lica). Ako mislite da moram da dostavljam kopije ugovora - molim da mi objasnite - ZAŠTO? Šta će to njima?
|
U slucaju kontrole mogu da traze i ugovore i to ne samo na uvid vec i kopije i prevode. Iskreno, kontrole su veoma retke.
Ima smisla jer nije retko da se u ugovoru napise jedno a fakturise nesto drugo zbog PDV npr.
Devizni inspektorat svakako mora da sve podatke koje dobije u kontroli tretira kao tajni podatak.