[mileusna]

Pitanja, većina postavljena i gore ali čisto da nekima dodam na težini.

1) Plaćanje online troškova u inostranstvu (firme). Plaćanje hostinga i mnogih drugih stvari je u većini slučajeva moguće samo karticom, a firme, pogotovu preduzetnici u početku verovatno imaju problema da dobiju kartice (zavisi i od banke do banke) kojima se može vršiti plaćanje putem neta, kako onda pravdati te račune na zadovoljavajući način poreskim inspektorima?!

2) I ako plaćate kompanijskom karticom ili iz svog džepa, račun koji dobijete od hostinga, ili ste online platili licencu za neki softver, kupili domen i sl, je obično odštampani PDF, da li je to dovoljno poreskim inspektorima?! Fakturu sa pečatom sigruno nećemo dobiti od ovih servisa.

3) Affiliate marketing. Pomenuh gore da se po ovome što se desilo kladioničarima i sajt koji nudi affilate linkove za avio karte ili hotel booking može okarakterisati kao turistička agencija bez licence.

4) Naplata preko posrednika kao što su MoneyBookers, 2checkout i sl. Nisam puno radio sa ovim servisima, ali kontam da je bezbolna varijanta za knjogovodstvo da fakturu zavedete kao da je klijent Moneybookers jer će on uplatiti novac, mada je to u osnovi pogrešno jer ste proizvod/uslugu prodali nekom trećem i ta firma će možda za sebe tražiti vašu fakturu?! Neko mišljenje ministarstva kako ovo pravilno voditi kroz knjigovodstvo.

5) Fizička lica i prilivi, ono što većinu ovde najviše interesuje. Koliki porez, gde se i kako plaća i sl. Iako su neke stvari ipak jasne posle višegodišnjih diskusija, dobro bi bilo da postoji neko mišljenje ministarstva koje sve lepo definiše i zaokružuje, da možemo da ga linkujemo po forumima sledeći put kad neko postavi pitanje koliki porez treba da platim na Google AdSense ček.

6) Famozno slanje faktura deviznom inspektoratu?! Mada ako se ne varam to će uskoro biti ukinuto u giljotini propisa?!


Note: Pitanja se verovatno kasnije mogu razvrstati prema tome da li su vezana za poslovanje honoraraca ili preduzetnika/pravnih lica.