Ovde kao da je neko dilovao bunike skoro, pa svi odjedared popametili, svako na svoju stranu...
Da, vredi kupiti papirno izdanje nečega. To posebno postane jasno ako te profesija kuca za monitor. Potpuno je različita priča držati nešto pod prstima i lagano listati.
Kupujem redovno lokalno izdanje National Geographic. Tekstove tamo ne pišu stručnjaci već novinari. I ja se sad upuštam u kuckanje što se ovde provlači teza da novinari ne pišu autorske tekstove. A to je upravo nonsense.
Što se tiče logičke tačke gledišta - ako ustvrdiš da postoji pojava da neki novinarski članci ne nose kvalitet sami po sebi, jer sadržaj puko prepričava nešto sa drugog izvora ili tek doslovno kopira... to nije dovoljno za zaključak da novinarstvo kao profesija ne nosi kvalitet.
Dalje, nešto i o temi, o naplaćivanju sadržaja. Ovde osnovno mogu da gledam samo sa stanovišta krajnjeg korisnika.
Ako procenim da mi nešto vredi, biću spreman i da platim za to. Ako mi se učini preskupo, tada ću ipak da iskuliram. Vrlo jednostavan i poznat obrazac.
Ona druga strana - kad neko odlučuje da zaključa svoje sadržaje pod obaveznu pretplatu, zasniva se na teškoj poslovnoj analitici i ekspertskim procenama, zasniva se na stvarima koje se izlažu samo u štabovima tih firmi i na zdravom razumu onoga ko na kraju stavlja potpis na odluku, koliko je uopšte svestan rizika tog poteza. Da pričamo o tome ovde deluje smešno, jer i ne možemo znati ništa pouzdano od malopređašnje pomenutog.
Jedino možemo da nagađamo i navijamo. Ako je to vredno, onda hajd. Inače, ja verovao da postoje i pametnija posla na svetu.
|