Citat:
|
po zakonu si duzan da sklopis ugovor na osnovu koga dobijas pare
|
Po kom to zakonu? Koji član, koji paragraf?
Nisi ti dužan ništa, pogotovo ne ako si privatna kompanija. Ugovore možeš da zaključiš i usmeno, što praktično znači da ugovora nema. Zakon o obligacionim odnosima. Pare ležu na račun bez bilo kakvih ugovora. Dužan si da izdaješ račune, na osnovu čega ćeš biti oporezovan ovako ili onako, a ugovori su - privatna stvar.
E sad to što država i banke vole da u nekim situacijama sa fakturama i ostalim papirima traže i ugovore, to po meni nije u redu. Ugovor je privatan i poverljiv dokument koji se zaključuje između ugovornih strana, a ne trećih lica, i može sadržati privatne, poverljive i senzitivne informacije, što može biti pogotovo od značaja u IT (tehničke inovacije, budući servisi i sl.). Takve stvari po definiciji ne mogu i ne treba da čitaju treća lica. LEGALNO, ali uz PRIVATNOST PODATAKA, ljudi.