Ako hoćeš tačnu cifru, američki generali su računali na 500K, dok se administracija plašila i celog miliona, računica je bila negde oko 800K američkih žrtava.
Ono što meni smeta je što ti to predstavljaš skoro kao čin milosrđa
Amerima je bilo savršeno sve jedno da li će da pogine 0.5 ili 55 miliona japanaca, njih je brinula jedino cifra američkih žrtava.
A koji je plan bio moguć da se izbegnu tolike žrtve? Pa prvo primirje, pa razoružanje, pa mir. Sve je to daleko bolje od dve atomske bombe. Ali ne, oni su morali da idu na to da ponize neprijatelja ... ako ih pri tom i "anihilišu" - tim bolje.
U Vijetnamskom ratu je bilo oko 1.2 M poginulih severnovijetnamaca i još oko 600K ranjenih, pričamo o cifri od skoro 2M. U Korejskom tek malo manje, ameri su se specijalizovali za ubijanje miliona ljudi
Zarad čega? Pravde i mira u svetu, možda?
Čisto zarad poređenja u stravičnom građanskom ratu na ovim prostorima ukupno je na svim stranam poginulo oko 120.000 ljudi. Stravična cifra, neoprostiva, ali to je 1-2% onoga što ameri prosečno satru u svojim ratovima. Kakvo li je to tek razaranje?
Tako da ta priča o generalima filantropima ne stoji. Imaju moć - koriste je maksimalno i bezozbirno dok god imaju "prihvatljive" žrtve na svojoj strani. A i tu crtu "prihvatljivog" ne prelaze ne zato što im je žao nekih tamo ljudi, već da ne bi izgubili moć.
E sad, jedino što ih donekle "sputava" je domaća javnost, ali ni to nije baš toliko demokratski kako se na prvi pogled čini. Oni protestvuju, ali su ne samo dobijali batine od policije nego ih je ta ista policija i ubijala (pa onda drže drugima lekcije o demokratiji). Protestvovali su ne mesecima, ne godinama, nego više od jedne decenije (vijetnamski rat je trajao tačno 20 godina) i ništa se nije značajno promenilo. Šta više u vreme najžešćih protesta - bombardovanja i ubijanja su bila najžešća - to je bio "lek" da se "utiša domaća javnost" - da ih pobijemo što više i što pre i da završimo sa tim.
Neki su se i ovde zanosili 1999 da će u americi toliko da protestvuju da će NATO morati da prekine bombardovanje. To je bila domaća "žvaka" za prosečnog čoveka, a istina je da bi NATO terao još 20 godina da je bilo potrebno. Ako ne ceo NATO, onda bar ova američko-engleska osovina i par njihovih satelita.
Evo sada i rat u Iraku. Neki optimisti će reći kako je Buš pao zbog toga. Naravno da to nema veze, pao je zbog ekonomije, boli prosečnog amera levo koleno za neke iračane dok god ga ne žulja džep, a kada se to desi onda se glasa za neku "novu nadu", koji je kao i prethodni obična marioneta u rukama ljudi koji stvarno vode politiku.
Da ne bude zabune i kod nas nije bilo ništa bolje. Moralo je da prođe 12 godina da se rešimo jednog diktatora koji je upropastio najviše nas. Pitanje je da li mi uopšte imamo neko pravo da prigovorimo nekom prosečnom amerikancu. Jedina razlika je što su kod nas diktatori doživotno na vlasti (ili dok ih gladan narod ne otera usranom motkom) a kod amera vladajuća klika zameni diktatora čim se ovaj izliže - uvek imaju nekog "nasmejanog" koji će da obeća bolje dane.
Da li će ovaj wikileaks nešto proneniti? (eto vraćam se na temu)
Jok bre ... ništa. Ovo je samo da se zatalasaju malo oni koji i ovako talasaju, promeniće se isto kao što se promenilo sa aferama Haliburton, Dick Chaney, Iraq private security contractors ... i sličnim stvarima gde se malo digne prašine i nikom ništa. A onda uhvate neku rusku Facebook špijunku i naprave oko toga čitavu galamu.
Sorry što je dugačak post, imam još dosta na ovu temu ali i ovako sam preterao.