Prvo i najvažnije je za koga radiš. Ako si početnik onda nemaš baš previše izbora - radiš za onoga ko ti da posao. Ako si iskusan onda već možeš i sam da biraš da radiš sa onima koji se ne ponašaju kao robovlasnici. Ne kažem da neko "mora" da sedi 20 sati dnevno da bi se dokazao
Ako radiš za nekoga ko je normalan i to ume da ceni, onda tu sleduju razne povlastice, od neki posebnih bonusa, povećanja plate pa do putovanja o trošku firme.
Da se razumemo, imao sam ja i takve koji su me cimali u 7 sati u nedelju ujutro, njima sam se (posle par molbi pa i upozorenja) zahvalio na saradnji vrlo brzo. Ne radi se o tome da ti kamikaziraš za firmu jer je to tvoj posao, zna se šta su očekivanja, zna se šta možeš ili ne možeš, moje je da ispoštujem sve što mogu i da dam i nešto ekstra, što oni
ne očekuju ali znaju da cene.
Ta pitanja koliko je kome "dovoljno za život" su jako individualna i ne vredi o tome raspravljati. Mi imamo prijatelje koji imaju oko 400 eur mesečno i njima je to "dovoljno". Ok, voleli bi da imaju više ali nisu nesrećni zbog toga. Neko troši 400 eur dnevno, pa je opet nezadovoljan, tako da ne bih sada o tome.
Da li sam se smorio? Jesam i to strašno. Ali ne zbog toga što "moram da radim i posle 17h" već zbog toga što mi je dosadno i nemam više izazova. Ne mogu da nađem ništa više što bi mi podiglo adrenalin na duže od par nedelja, i to mi je najveći problem.