Čini mi se da bi pojašnjenje značaja organizovanja igara na sreću sa aspekta države pomoglo u razumevanju ove teme.
Interes svake države je da štiti svoje resurse.
Štiteći resurse država dolazi do finansijskih sredstava kojima plaća neprofitni deo države npr. vojska, policija, zdravstvo, penzije...
Resursi države mogu biti nafta, zlato, rudna bogatstva, vodotokovi...
Poenta priče jeste da postoje i skriveni resursi koje država mora da štiti.
Primer je Mobtel i razvoj mobilne telefonije u Srbiji. U trenutku kada je Mobtel počeo razvijati mobilnu telefoniju kao jedini igrač na tržištu Srbije, odavno je u svetu bilo poznato da je mobilna telefonija strateški resurs. Bogatiti se na mobilnoj telefoniji je bilo isto kao kada bi ste dobili pravo da naplaćujete putarinu na autoputu Beograd - Zagreb. Za to ne treba previše pameti, zar ne? Dovoljan je bezobrazluk!
Nakon perioda 90tih država (novi vlastodržci) naplatili su korišćenje resursa Mobtelu i tu je priči kraj.
Ljudska potreba da se kocka i na taj način troši novac je strateški resurs, isto tako veliki kao i mobilna telefonija ili rudna bogatsva. Ne postoji opravdanje zašto bi država omogućila bogaćenje pojedinaca organizovanjem igara na sreću. To je aspekt koji pojašnjava razloge delovanja države u ovom slučaju.
p.s. ovim postom ne opravdavam državu već želim da doprinesem razumevanju sitacije ne bi li se našao način kako da se iz nje izađe.
|