Naravno da je predrasuda. Pogled iz vidnog polja miša, koji posmatra kako slon zavodi red.
Amerika radi ono što može kao jedina globalna sila u svojoj interesnoj sferi, a to je pre svega bliski istok zbog nafte koja pokreće njenu,
ali i svetsku ekonomiju. Pritom medju većinom Arapa imaju saveznike tamo koji najmanje žele da Iran pobrlja trgovinu naftom koja ide sasvim lepo.
To isto radi Rusija u svojoj interesnoj sferi, ex-SSSR, pre svega zbog borbe za goli opstanak. Geografija im je koliko
blessed toliko i prokleta, a imaju i oni svoje muslimane - ne samo Čečene. Diskretno se petljaju u stvari Amerikanaca.
To isto bi radila i Kina, da može. Ali ne može, osim da se petlja sa lokalnim silama (Koreja, Japan).
Isto bi radila i Srbija (Urugvaj, Lesoto,...), da može. Ali ne može, pa se onda bavi okolinom do koje možeš stići sa rezervoarom goriva.
I narod svuda isto funkcioniše, jedina je razlika koliko vlast reaguje na narod. Da li ga gazi (bukvalno) ili sluša "procenat poverenja" prema kome formira dalje odluke. Zbog ovog ti nemaš defetizam u Americi ni za ratne poduhvate osim ako stvari krenu loše. A to nije samo zato što su osetljivi na
body bags već prosto njihova očekivanja nisu ispunjena:
rokovi, rezultati.
Isti rezon je bio i kod nas: najveći problem Slobin jeste što je ratove izgubio, a ne zato što ih je vodio.
Razlika u odnosu na USA je što je ovo veoma redak slučaj da neko bude kažnjen zbog svojih grešaka - tamo je to pravilo.
Druga razlika je što nama ni posle 20 godina nije jasno da je problem što su vodjeni ratovi, već su za sve krivi CIA, Genšer, Klinton, iluminati, vatikan... i naravno pijani Jeljcin što nam nije dao S-300 i što JNA nije krenula jače na Slovence, stigli bi do Beča da smo krenuli jer smo bili 5.sila vojna bla bla bla <- ovo je ta razumna priča koju bi vodili i o Madagaskaru, kad se malo otpusti dizna pred kraj slave.
