Mogu da ispričam kako izgleda sa druge strane stola. U prethodnoj firmi sam u zadnjih nekoliko godina obavio razgovore sa verovatno stotinjak kandidata. Jedno od pitanja je uvek bilo i kolika je očekivana plata. To nam je menadžment tražio ali je posle nekog vremena i meni samom to postao koristan podatak, jer je odredjivao dalji tok intervjua i naša očekivanja od kandidata. Ako očekuješ veliku platu to je sasvim ok, ali tada i znanje mora da bude odgovarajuće. Uostalom i u samoj firmi su neki programeri imali plate 3-4 puta veće od drugih, pa je logično da je i za nove ljude postojao solidan raspon koji je firma bila spremna da plati.
Ono što je dosta bitno je da firmi NIJE u interesu da plati minimalnu platu. Naprotiv, bilo je slučajeva da nam dodje čovek pravo sa fakulteta, bez radnog iskustva ali se na razgovoru vidi da je puno radio na sebi, interesovao se i čitao svašta sa strane, a ne samo otaljavao ispite. I još pored toga ima talenat za programiranje, koji i nije baš toliko čest. Takvi su obično dobijali više nego što su tražili. Ozbiljnoj firmi se ne isplati da potroši mesece, daje pare na oglase, troši puno vremena i energije svojih developera na testiranje novih kandidata, i onda posle da joj pravi čovek ode u drugu firmu zbog 100€ razlike. Naravno taj princip važi i kasnije, kod podele povišica uvek se gleda da ljudi koji su bitni firmi dobiju više i da ne razmišljaju o prelasku negde drugde. Sigurno se nekad i pogreši jer nije lako proceniti ko je koliko bitan u većoj firmi, ali princip je takav.
|