Ok, diskusija je osvetlila mnoge probleme, ali ono što indikativno ne samo u slučaju zaštite privatnosti, a što je u temeljima etike, je to što nigde nije pomenuto to da čovek u organizovanom društvu preuzima odgovornost za svoje postupke.
Da je priča počela ovakvom konstatacijom, onda bi nam bilo jasno da je svako odgovoran za sebe i nema potrebe da nam neko govori o tome koliko je FB loš. Da smo pročitali šta tamo piše o privatnosti, možda čak ni onda ne bi razmislili, jer naravno, ako se nešto desi, neko će pisati kako je FB zao. To je dijalektika: kritičari sami prave predmete svoje kritike i skloni su da banalizuju problem, jer se kritika ne bavi problemima, neko pojavama...
Nedavno sam preko Blogotka naišao na
ovaj post, gde neki odobravaju, a neki osuđuju što roditelji vode blog u deteta od nekoliko meseci. Koliko je čovek izgubio osećaj odgovornosti, najbolje ilustruje ovaj slučaj. Posebnu pažnju obratite upravo na problem shvatanja odgovornosti...