Hvala na komplimentima. Znaci da je prethodni post bio kvalitetno i profi napisan, cim pitas ko je autor. Autor sam ja
a nauku o jeziku drzim u malom prstu (jedan od idioma sprskog jezika.)
A sada ozbiljno, bilo sta manje kvalitetno da sam napisala prosli put, ne bi sluzilo na cast fakultetu koji sam diplomirala, kao ni profesiji iz koje dolazim. Tako da po ovom pitanju, parafraziram Sledge Hammera imam da izjavim sledece:
“Trust,me, I know what I’m talking about."
BTW i ovaj idiom ti je u Urban Dictionary-u, koji je recnik slenga (pogledaj podnaslov sajta, kao i fusnotu 1.)
Dakle(m),
Leksikon stranih reci i izraza, autora Milana Vujaklije, (prvo izdanje iz cak 1937. god.) odavno nije referentna literatura na koju se pozivamo. Razlog jednostavan: ovaj leksikon je poslednji put redigovan pre vise od 20 godina, kada su unoseni novi pojmovi, i menjana zastarela znacenja nekih od vec unetih pojmova.
Poslednje stampano izdanje je iz 2004. godine, ali ono nije osavremljeno, vec je to samo stampano izadnje onog poslednjeg redigovanog od pre 20 godina.
U strucnim krugovima se Vujklija koristi samo u slucaju arhaizama (ukljucujuci i turcizme), kao i kod rafiranijih, sofisticiranijih, suptilnijih, kako god, termina standarnog srpskog jezika koji su obicno latinskog, grckog ili drugog stranog porekla, i koji su usli i postali deo korpusa srpskog recnika preko najpre knjizevnosti, muzicke i likovne umetnosti i nauke.
Situacija se drasticno promenila pod uticajima
masovnih i
novih medija na govorni srpski jezik, u poslednjih nekoliko decenija, sto nije zabelezeno u ovom Vujaklijinom leksikonu. Tako da se sada kao referentni leksikon ili recnik stranih jezika koristi:
Veliki recnik stranih reci i izraza, autori Ivan Klajn i Milan Sipka.
Sleng,
zargon i
idiomi jesu zaista ono sto sam i napisala prosli put, i to je tako. (fusnota 2)
U nasem narodu jeste raspostranjeno da se koriste jargon i sleng kao
sinonimi (reci slicnog porekla), ali to ne znaci da je takva upotreba jezicki ispravna.
Zato postoji i standardni jezik koji uvodi pravila i koji se ne menja tako cesto, jer nije govorni “ziv”jezik, a i kad se menja, onda je to stvar dogovora i odluke referetnog tela, odnosno autoriteta po pitanju jezika, a to je kod nas konkretno Sekcija za spski jezik i knjizevnost u SANU.
Sto se tice govornog, odnosno narodnog jezika, on je veoma ziva, dinamicna struktura, zato sto se menja sa dinamikom grupe koja ga stvara i koristi, i narocito se brzo menja kroz vreme i prostor. Ovaj jezik je mnogo bogatiji od standardnog jezika, narocito u domenu recnika, koji nikada nema stampano izdanje koje ce celokupan govorni jezik da pokrije, jer je to mission impossible & never ending story.
Ali zato postoje recnici slenga, ili kolokvijalizama koji pokrivaju samo jedan njegov deo, a to ti upravo radis
Znaci standard se naknadno pise i time i stvara, a govorni jezik se zivi i stvara istovremeno.
Ako si i dalje neverni Toma (samo jos jedan idiom, cisto zarad “umjetnickog dojma”, nista licno
evo nekoliko korisnih izvora:
1. izguglaj malo “urgan dictionary’ vidi da li je slang ili jargon dictionary
2. urban dictionary website
3. wikipedia za: slang, jargon, idiom, ali nije lepo objasnjeno kao sto sam ja to ucinila
4. Oxford Advanced Learner’s Dictionary, unosi za slang, jargon
5. korisno i jednostavno objasnjenje na:
http://www.bbc.co.uk/serbian/special...s/page19.shtml
6. Klajn, Sipka,
Recnik
Za dalje ozbiljnije izvore referentne literature mozes da mi posaljes poruku, da ne zloupotrebljavamo ovde prostor
SANU pise monolingvalni srpsko sprski recnik vec vise od 50 godina, a tu se misli na timove i timove strucnjaka, tako da je tvoj poduhvat zaista pionirski
1.Besides slang, Urban Dictionary also contains Internet jargon, neologisms, bands, and school/town/state rivalries. (
http://en.wikipedia.org/wiki/Urban_Dictionary)
2.Sve boldovane reci su strucna terminologija koja ima svoje jasno definisano jezicko znacenje, i ne podlazu slobodnoj interpretaciji. (prim. aut.)