Deset godina koliko sam sa Tijanom zna se gde ćemo na letovanje - u njenu kuću u Budvi. Istina svake godine se zakunemo da nećemo više i svake godine ponovimo grešku. Navika je čudo. Srećom ove godine tri dana pred polazka dobismo info da vode nema mesecima pa je neće biti ni nadalje. Ja sam par dana ranije slušao emisiju o 30 godina hotela Omorika, na netu smo našli adresu i ...
eto nas na Tari
Hotel je sasvim solidan, mada mu treba obnova enterijera. Hrana je odlična, okolina fenomenalna a bazen bi mogao da bude malo topliji. Pored hotela je prelepa nova trim staza pravljena od pilotine, peska i zemlje pa se trčanje pretvara u lebdenje. Oko hotela je nekoliko kilometara šetnih staza kroz šumu a lepo je što je prilagođen i potrebama invalida. Dok smo bili tamo u hotelu se održavalo takmičenje u šahu distrifičara.
Sve u svemu to je odlična baza za šetnju po okolini. Velika greška je doći ovamo kolima. Istina neke dalje lokacije (jezero Zaovine, manastir Rača, Kremna) se ne obiđu ako niste planinar ali vas nedostatak kola natera da šetate. Mi smo šetali po desetak kilometara dnevno ap je kasnije bilo većeživanje u proji, belom mrsu i "plodovima tora".
Poseta Drvengardu i Šarganskoj osmici je priča za sebe. Za sada evo
filma iz voza.