S obzirom da skoro nema medija koji danas i izvesno u narednim danima ne pise o Telenorovoj studiji o ekonomsko drustvenom uticaju Interneta u Srbiji, koju u celini mozete naci na
http://www.telenor.rs/media/TelenorS...20u_srbiji.pdf, mislim da bi i mi ovde mogli da damo svoje komentare na ovaj dokument, koji po mom misljenju lako moze dobiti epitet kontroverznog i nekompetentnog istrazivackog rada.
Neki od mojih komentara, pitanja i zakljucaka bi bili:
1. Zasto su u analizi, pored Srbije, jos jedino dve druge zemlje i to iz Azije? Kakva je ovo vrsta analize? Kompetitivna analiza nije, Banglades i Tajland nisu privrede sa kojima sa Srbija ne takmici na drugim trzistima, dok bilaternalna saradnja prakticno ne postoji. Cak i da se pretvaramo da ovo jeste kompetitivna analiza, pa u kojoj skoli se uci da se ovakve analize prave sa manje d 5-6 drugih subjekata analize. Ako ne mozes da nadjes 5-6 drugih subjekata, onda ili si suvise mali biznis ili si veliki biznis u de fakto stanju monopola i/ili oligopola. Komparativna analiza, po "old school", nije isto, obe zemlje su toliko razlicite od Srbije da prosto ne postoji nesto da se covek "uhvati" i donese neki zakljucak koji je moguce validirati i primeniti! I pored ovoga, autori "skromno" podvlace "dalekoseznost" rezultata - "To omogucava da se izvuku opsti zakljucci i za slicne zemlje, pocev od najmanje razvijenih ekonomija do ekonomija koje se pripremaju da udu u red razvijenih privreda." [strana 3] Znaci, "Vanish marketing" - studija pomaze i vredi svima i u svakoj prilici.
2. Na strani 27 se pojavljuje grafikon penetracije Interneta u vecem broju zemalja u nasem okruzenju. Zasto su korisceni rezultati InternetWorldStats, a ne EuroStat-ovi? Zasto se kaze da Srbija parira zemljama u regionu, kada to nije tacno. Na strani 26 stoji naslov iznad grafikona koji doslovno kaze "Izuzetno brz razvoj Interneta u Srbiji". Ako se opet pravimo da ovo nije neka posebna vrsta studije, onda bih voleo da cujem odgovor kako su autori studije dosli do toga da je indeks rasta 2006-2008 u Srbiji bio 1.78 i kao takav ocenjen kao brz rast, ako znamo da je isti indeks rasta u Rumuniji i Slovackoj bio skoro neverovatnih 2.14, u Bugarskog 1.47, u Madjarskoj 1.5, Ceskoj 1.58? Znaci, osim Bugarske, sa slabijim indeksom rasta i pribliznom istim indeksom penetracije Interneta u ukupnoj populaciji, svi su bolji od Srbije! Kako su onda autori studije u zakljucku spoijili reci izuzetan, brz, razvoj, Internet i Srbija u istom naslovu?
3. Da li se posebnim isticanjem uticaja primene Interneta u poslovanju i svakodnevnom zivotu na povecanje prihoda drzave po osnovu PDV-a, regulatorni naknada i "porezi na teret preduzeca koji poticu od pruzalaca usluga i njihovog lanca vrednosti" [strana 60], moze sa izvesnim kredibilitetom otvoreno spekulisati o nameni ove studije - da vlastima krene pljuvacka od ovog predvidjanja svetle i divne buducnosti, kako bi se u sadasnjosti naruciocu studije pomoglo u aktuelnim poslovnim projektima i investicijama? Ovo pogotovo sto se u studiji pominje negativan uticaj konkurencije (Telekom) na perspektive razvoja Interneta u Srbiji i cak predlaze resenje kako da se problem zaobidje, umesto da se problem ukloni, sto bi bio iskren predlog i napor koji je u interesu svih gradjana.
4. U pratecem saopstenju za javnost se kaze "Ako se obezbede odgovarajuci uslovi, 81% domacinstava i 95% privrednih subjekata u Srbiji moglo bi da ima najmanje jednu pretplatu na Internet u roku od deset godina", sto je za prvu cifru krajnje diskutabilno. Zemlje koje su vec oko 75 do 85% prakticno se zaustavljaju, i na povecanje ovog procenta znacajno uticu samo dva trenda. Prvi, postojeci korisnici uvode Internet u domacinstva svojih roditelja za sopstvene potrebe tokom poseta "rodnom kraju". Drugi, za koji ne treba neka posebna skola ili zvanje konsultanta, je prosto stopa mortaliteta koja "pogadja" starije koji imaju najveci otpor glede primene Interneta u svakodnevnom zivotu. U najrazvijenijim zemljama, kombinovani rezultat "dont need, don't want, dont have skills" objasnjenja za nekoriscenje Interneta prakticno ne dozvoljava da se poveca procenat korisnika Interneta. Ta drustva su pritom resila problem nepismenosti. Ovo napominjem zbog, po mom misljenju, vrlo ruznog "posipanja pepelom" koje u nase ime rade stranci iz BCG, ljudi koji mozda cak nisi videli ni Beograd a radili su na studiji. To se posebno istice u delu analize koja se odnosi na osecanja mladih prema svojoj zemlji.
Na kraju, kao meni najjaci utisak se namece preka potreba da drzavni organi i privreda ohrabre osnivanje nazavisnih konsultantskih kuca i think tank-ova u Srbiji. Studiju koju je potpisao BCG verovatno je mogao da napise bilo koji student FON-a ili ETF-a ili neke druge skole, ali bi bilo pitanje da li bi taj rad bio prihvacen u ovoj formi. Sta je sve zavrsilo u studiji, totalno nepovezani i irelevatni delovi studija, kao da su pisani za diplomski, da se dodje do odredjenog broja strana i ispuni neka lazna forma a sustine nigde.
A sustina je da ne treba bezati od poredjenja sa drugima i to u nasem okruzenju. Mi kao drzava i narod nikada nismo bezali od takmicenja sa drugima, pogledajmo samo strast u sportu, da upotrebim onu krilaticu Deutsche Bank - Passion to Perform. Taj se duh mora obnoviti, pre samo par decenija imali smo jednu od najvecih produktivnosti u metalurgiji i gradjevinarstvu, nije da mi to nikada nismo znali ako danas ne znamo i ne osecamo kako da budemo kompetitivni. Samo su potrebni cinioci koji ce tu zelju i elementarnu egzistencijalnu potrebu za stvaranjem roba i usluga koje vode do boljeg standarda pojedinca i drzave kao celine, definisati i promovisati. Konsultanti iz BCG su ovom studijom pokazali da nemaju kredibilitet i kapacitet da kroz ovaj tip studije stvore novu vrednost i nove ideje, koje su preko potrebni gradjanima i drzavi u celini.
Pozdrav,
--Damir