Pa nije alocirao memoriju dok mu ja nisam naredio da to uradi, zar ne?
(dobro, možda malo rastegnuto objašnjenje, ali to što sam rekao gledaj u kontekstu cele priče sa neshom). Sve zavisi šta ćeš da proglasiš za dovoljno automatizovano, a šta ne. Pa i u C imaš automatizaciju rada sa memorijom u odnosu na npr. asembler.
Za razliku od toga, za oslobađanje ne moram da brinem - to radi gc, automatski (tamo gde se koristi gc).
Pa i C++ je super po tom pitanju jer ne moraš da se bakćeš sa C stringovima. I tu ne moraš eksplicitno da govoriš koliko memorije i gde tačno, ali nisam siguran da će bilo ko da C++ okarakteriše kao skript jezik zbog toga. Npr.
Standard C++ includes class called string. This class improves on the traditional C string in many ways. For one thing, you no longer need to worry about creating an array of the right size to hold string variables. The string class assumess all the responsibility for memory management.
Pa da, ali tek onda svaki njegov argument ne stoji. Gde to onda, osim u C imamo muku oko oslobađanja i alociranja memorije?
Gde je tu problem o kom nesh priča (veličina stringa..bla bla)? Priča se o nekom C, koji niko ni ne koristi za web programiranje.
Ali kakve to sve skupa veze ima sa strongly/loosely typed pričom?