Ugh hebote, ovo mi je tema poslednjih pola godine, doduše ne zbog mog slučaja, već drugara sa kojima sam odrastao. Niko ne jebe da radi nešto, samo izgovor do izgovora, a što je najgore - uopšte se ne osećaju loše što troše novac od roditelja i ne vraćaju ništa u kuću iako su i te kako sposoni za rad. Kad matorci nemaju, slegne se ramenima i izađe se napolje u nadi da će se nači neko da plati pivo, ili se ostane kući sa besom an ceo svet koji je tako nepravedan, a država naravno kriva za sve.
Uhh, ne smem da napišem više, evo već mi skače pritisak. Ne znam kako vipe da gledam na to, odrastao sam sa tim ljudima, poznajem ih preko dvadeset godina, i ne mogu da im objasnim neke stvari koje oni odbijaju da vide. I sve je gora situacija jer vreme prolazi, a oni su sve stariji.
|