jos jedna stvar je cini mi se zaboravljena:
- zaposleni u firmama.
znam da one milijardere zabole dupe za hiljade njihovih zaposlenih... ali kada krenes... zaposlis petoro... sa tim ljudima provodis 8h dnevno... neminovno je da osecas odgovornost za njihove porodice.
odgovornost raste, grabis sve vise...
onda kazes sebi da ces davati 20% prihoda u humanitarne svrhe... onda zaposljavas jos vise ljudi... i utripujes se da cinis dobro delo, hranis porodice... to ti jos vise digne moral... nastavis...
lepo neko rece da su i najveci diktatori imali neki svoj humani plan
no, kada postanes deo sistema... e onda se vise i ne pitas da li ti treba jos, vec to 'jos' od tebe traze drugi [recimo oni koji imaju deonice tvoje firme, ili zaposleni].
da, to je vec masinerija... i to je vec bolesno, ako ti posao uzme ceo dan i ceo zivot...
btw, ja samo opisujem sta to ljude tera da 'rastu', i kako sve to pocne.
ako covek ne nadje svoj prirodni unutrasnji balans, dzaba sve.