[bluesman]

Nisam baš siguran da bih ponavljao sve ono što smo pričali, a dosta smo rekli, samo bih možda da dodam da se ljudi zbunjuju kada razmišljaju o dizajnu iz nekoliko razloga:

- sami dizajneri kreiraju famu oko svojih radova valjda da bi na taj način konkurisali za ulazak u umetnički svet

- sam prevod reči dizajn na srpski jezik je nesrećan, pošto na engleskom dizajn ne znači ništa drugo nego proces izrade nečega, nikako art

- smatra se da čovek koji se bavi dizajnom mora biti talentovan, što je tačno. Međutim i fudbaler mora biti talentovan da bi bio vrhunski fudbaler. Mogu i netalentovani da nauče da igraju fudbal uz puno treninga, kao što netalentovan (dovoljno inteligentan) čovek može postati dizajner - puno učenja zanata.

- U umetnosti, umetnik kreira za sebe, malo vodeći računa da li će to nekome da se svidi, prenosi svoju percepciju na medij koji koristi. U dizajnu, dizajner kreira za druge, obavezno vodeći računa da se to svidi većini, odnosno ciljnoj grupi. To je suštinska razlika jer je umetniku dovoljan jedan konzument, odnosno kupac, dok je dizajneru takav ishod promašaj. Zato imamo situaciju gde su dizajneri nezadovoljni poslom koji su odradili jer su morali da ispoštuju mnoge parametre, zahteve klijenta, tržišta... ali to ne znači da će proizvod biti neuspešan, kao što ne znači da je napravio uspešan dizajn ako mu se svidi ono što je uradio. Na dizajn utiču mnogi faktori: klijenti, tržište, ciljna grupa, proizvod, na umetnost ne utiče ništa od toga.

Zaključak je da je dizajn jedan zanat, kao i većina drugih, koji može da se nauči. Talenat je potreban, ne i dovoljan uslov.