Citat:
Originalno napisao mangia
Sjećam se prije par godina jednog zidara... Radio je na nekoj zgradi od 10 i kusur spratova... Kaže ja u svakom WC-u sjednem i ispušim po jednu cigaru i meni prođe radni dan. Ne može on mene malo platiti koliko ja mogu malo raditi...
Meni ni danas nije jasno u čemu je tu njegov interes i odakle mu snaga da se nateže sa poslodavcem na obostranu štetu.. Zar nije 10 puta pametnije da ide raditi negdje gdje je bolje plaćen. Ili je u biti ljenčina..
|
Možda je i menjao poslodavce pa se zadržao kod tog kod koga bar može da puši u wc-u.
Evo jedna skala za motivisanost radnika:
1)
Plata 1. u mesecu, uvek
2) Plata onolika kako se dogovorite na razgovoru (ne manja)
3) Mogućnost napredovanja (povećanja iste), jako je bitno da poslodavac-menadžer vidi da se radnik trudi i da daje sve od sebe i da se to nagradi
4) Da radnik vidi da je za svoj trud nagrađen a ne da prima istu platu kao i kolege koje se ne zalažu i samo chatuju i surfaju
5) Da se poštuje zakon o radu i ugovor o radu - sva prava radnika da ima xx dana godšnjeg, 8-časovno radno vreme, da mu se plati prekovremeni rad po zakonskoj stopi
6) Da se poslodavac drži onog što je obećao na razgovoru za posao, a ne da malo po malo krši obećanja bez ikakvog razloga - mislim da je ovo najgore za motivaciju radnika
7) Kazna je ok i treba da se izvrši da bi oni radnici koji se trude uvideli da dobro postupaju što ne idu linijom manjeg otpora, kao i da se ovi drugi trgnu i poprave ponašanje
8) Najgora motivacija je u firmama gde nikakve stimulacije ni kazne nema već samo strah od otkaza