mLAN je sve jako dobro napisao. Moj komentar bi bio samo na usamljenost koju pominje...
Jako je velika razlika ako ides sam ili sa nekim. U slucaju da ides sam jos je veca razlika kakva je firma, jer ipak tu najvise vremena provodis i prvo tu upoznas ljude sa kojima imas nesto zajednicko.
Ako ces raditi samo sa lokalcima - tesko je, svugde, i u vreloj i temperamentnoj spaniji sigurno - ljudi nemaju predstavu dok ne probaju sta to znaci biti stranac negde, kad nemas kartu za nazad i fiksan datum povratka. U slucaju da je firma internacionalna (mislim na strukturu zaposlenih), stvari su mnogo lakse jer jednostavno budes okruzen ljudima koju su u istom sosu kao i ti, i tu zna da se stvori jako lepa energija.
Znam ljude koji su zbog cinjenice da su radili u strogo "lokalnoj" firmi (u Pragu) odustali i vratili se na sarmu kod mame, iako su sve ostale stvari bile vrlo okej. Savet je da u obe varijante, kada odes tamo pokusas da se povezes prvo sa expat zajednicom u zemlji i mestu u kojem si, jer je to mnogo laksi put za bilo kakvu integraciju.
E sada na kraju da kazem - i ta usamljenost i kako izadjes na kraj sa time, i faze kroz koje prolazis, ljudi koje upoznas i stvari koje prodjes su jedno iskustvo koje nikad ne bih menjao nizasta i svakom bi preporucio da proba da zivi u drugoj zemlji. Danas je mnogo lakse nego nekada posebno sa nasom strukom, a posle toga neke stvari jednostavno zauvek pocnes drukcije da gledas.
E da... prva godina se skoro i ne racuna, tek posle pocinjes da shvatas sta ti se dogodilo, posebno danas uz skajp, fejsbuk i total TV. Ovo meni niko nije rekao recimo
U svakom slucaju - srecno.