Meni nije išlo, skoro sve što sam zarađivala odlazilo mi je na dažbine državi i potrošni materijal, pa sam pre dva meseca zatvorila radnju i već sutradan su počeli da mi se javljaju stari klijenti sa novim zahtevima za uslugama i da me preporučuju svojim prijateljima i poznanicima i krenuo mi je posao, ali sad bar ono što zaradim mogu da imam za sebe i svoju porodicu. Samo za firmarinu godišnje trebalo je da radim puna dva meseca i da mi ništa ne ostane - e pa kad država i opština budu razumne u uzimanju para biće manje rada na crno. Dotle mora se ovako, jer želim da živim a želim i da radim posao koji volim, ali ne želim da plaćam nepotrebnu administraciju i besmislene takse. Dakle sad radim posao iz hobija i zadovoljstva i od toga mogu da doprinesem budžetu svoje porodice.
|