A svakako je jednako veliki problem (ako ne i veći)
to što je propuštena prilika (lepo je @oksite, čini mi se rekao)
da se uradi nešto valjano.
Skrkaš pare kobajagi za reciklažu
a đubre na sve strane
---
Korejsko rešenje za javne nabavke
Naime, nakon što državni organ odluči da nešto kupi, mora da popuni potrebne elektronske formulare u kojima preciziraju šta tačno traže i definišu kriterijume za izbor. Istog trenutka, sve firme koje su nekada izrazile zainteresovanost da prodaju državi taj proizvod dobijaju i-mejl (i/ili SMS) da je raspisan tender i da mogu da daju ponudu. Uloguju se na sistem (potrebno je samo jednom da se registruju), pogledaju uslove i daju ponudu. Svako može u svakom trenutku (dakle, i javnost, mediji, ko god želi) da vidi kako napreduje koji tender - šta država traži, ko je dao kakvu ponudu i slično. Nakon što istekne rok, tender se zatvara, a sistem automatski dodeljuje posao firmi koja je dala najbolju ponudu. Firma i-mejlom dobija link na stranu na kojoj se nalazi elektronski ugovor, klikom na jedno dugme se elektronski “potpisuje” ugovor koji postaje pravno valjan i to je to. Druga stvar je „šoping mol”, koji liči na bilo koju šoping stranu, a služi da državni organi mogu da kupe manje količine nekih tipičnih proizvoda.
deo iz teksta sa Blic.rs
Ne-znaju-da-vode-drzavu-a-znaju-da-napune-svoj-dzep
---
Samo izrada ovog rešenja u CMS-u bi nas koštala
debelo 