Kad je PHP u pitanju nema potrebe za enterprise terminologijom, dijagramima i sličnim stvarčicama. PHP scaleuje po defaultu. Resursi između izvršavanja se ne dele već se uništavaju čim se akcija izvrši. Zahvaljujući tome PHP aplikaciju možeš da širiš horizontalno na praktično neograničen broj mašina - svaki zahtev je država za sebe, ma gde da se izvršavao.
Scenario je prost: imaš server baze (koji je opet država za sebe i može da se izvršava na više mašina, sa tim PHP nema veze) i imaš niz "aplikacionih" servera koji voze jednu te istu PHP skriptu i nalaze se iza load balancera koji ravnomerno prosleđuje zahteve. To je to.
Uglavnom, kad je reč o PHP-u
treba da se potrudiš pa da napraviš aplikaciju koja NE scaleuje 
Baš sam danas slušao intervju sa Rasmus Lerdorfom (autor PHP-a). Zanimljivo zapažanje: ljudi tvrde da PHP ne scaleuje jer nema mnogo tekstova o toj temi online. Razlog zašto nema mnogo tekstova je zato što to kod PHP-a i nije problem. Cela priča se može ispričati u 5 rečenica.
Način na koji PHP radi je ponekad ograničavajuć jer moraš da koristiš nešto da bi očuvao stanje između zahteva. Koliko je to mana toliko je i prednost. Na celu stvar gledaš iz ugla problema koji rešavaš.
Btw, tako stvari funkcionišu po rečima onih koji su pravili slična rešenja (ja nisam). Kada stvarno napravim nešto što će zahtevati ovakvu arhitekturu (nadam se uskoro) moći ću da podelim i neke konkretnije detalje.