Ja sam patriota na kvadrat: ziveo, radio, imao priliku da ostanem, ali se vratio - u vojsku?!
Imam svoju "zonu komfora" (radno mesto, ekipa za fudbal, ekipa za preferans) ali kad iz nje izadjem, e onda pocinje borba za opstanak. Ne verujem da bi neko sa ovog foruma otisao zbog znacajno vece dolarske plate ili vise ccm automobila ili brzeg interneta, nego sto mu se smucilo da mu jebu kevu na svakom cosku: u saobracaju, u bolnici, u javnom prevozu, u komsiluku, na salteru, na stadionu, u skupstini. Na putu "kroz kraj" do smrdljive pijace da kupim taj famozni paradajz, ja vidim penzionere-zombije, fukse, likove koji su kao izasli sa robije i u veoma retkom slucaju neka lica koja deluju zadovoljno sobom.
Umori se covek od Srbije... Primecujem razgovore na ovu temu kod sve vise ljudi u mom okruzenju i pritom niko nije egzistencijalno ugrozen, a mnogi imaju porodice. Istorijsko-etnicko-religiozne momente preskacem.
Mi razmisljamo o Alpima, pritom je i dovoljno je blizu za radosti produzenih vikenda kad zatreba. Samo da vidimo kako
