Ograničenje od 32 k (odnosno 64 k) je ograničenje FAT sistema, to slobodno zaboravi, noviji fajl sistemi mogu bolje.
Na NTFS-u i iole boljim diskovima, do 200 000 fajlova u folderu ne bi smelo da pravi problem.
Moja preporuka je da uz sliku pamtiš "putanju", npr. imaš posebnu tabelu sa opisom "putanje" u kojoj pamtiš gde se to fizički nalazi na disku i kako je spakovano (konvencija za kreiranje podfoldera). Tako da uvek možeš da generišeš full path da bi pročitao konkretan fajl. Jedna od putanja (najnovija) je "aktivna" i na nju se snimaju novi fajlovi. Podfoldere na "putanji" kreiraš kako već u tvom slučaju ima smisla, npr. po kategorijama, po datumu...
Poenta sa putanjama je da sistem bude konfigurabilan, da nemaš hardkodiran način za kreiranje full path-a za snimanje fajla, što ti omogućava bezbolno spajanje "putanja" ili prebacivanje fajlova na novu adresu, tj. neki drugi storidž...
__________________
Važnije je biti ljubazan, nego biti u pravu.
|