Citat:
Originalno napisao dacha
A da bi postao univerzitetski profesor (gde je plata malo bolja) morao bi samo da učiš pola života, tu za ozbiljnu praksu mesta nema. U nekim statičnim oblastima poneki teoretičar uspe da stekne neko iskustvo, ali sve u vezi informatike je previše dinamično.
Jednostavno, onaj ko ima znanja i zna da radi, on će mnogo više zaraditi radom i ne pomišlja na predavanje. Ovi drugi postaju predavači, konsultanti, analitičari ili kritičari.
|
gresis jako... zavisi naravno od materije kojom se osoba bavi, ali recimo gledano na ETF-u u Beogradu, jako puno projekata prodje kroz fax i asistentni i profesori naprave puno prakticnih stvari (i to na veoma high-end projektima, kakvim je vrlo tesko prici ako nisi deo "ekipe"), i na faxu i van njega. Daleko od toga da se samo bave predavanjima, za vecinu su predavanja samo nuzno zlo da bi ostali na faxu koji koriste kao ulaznicu za visoko isplative poslove. Dok sam radio u RCUB-u bila je slicna situacija, stalno su se radili neki projekti, i u mreznoj i u programerskoj ekipi, fino se zaradjivalo na tome i ja licno sam dosta toga naucio (i prakticno i teoretski). Ista je prica na gradjevinskom faksu, par profesora sa tog faxa ti projektuje sve zivo po gradu (jer imaju jake veze da obezbede dozvole) i to naravno naplacuju ludacki dobro..
A sem toga, nije sve u zivotu u parama... moja keva je bila profanka u srednjoj skoli, i naravno pare su bile bedne, ali ona je to volela da radi. Kad je par puta imala priliku da predje u industriju, lomila se, ali ipak nije presla jer joj se svidjalo da radi sa decom, imala je velike raspuste, malo stresa i to joj je bilo bitnije od bolje plate. Isto tako ljudi na fakultetima se bave svojim istrazivanjima i mozda im je to bitnije u zivotu od vece plate... svako ima svoj sistem vrednosti... mi smo ovde vec jednoglasno odlucili da idemo u automehanicare cim se ukaze prilika
