Koristimo TDD u 2 relativno velika Python/Django projekta, i TL; DR ovoga sto cu sada napisati je da kao i svaki alat i metodologija ima svoje prednosti i mane koje treba istraziti i zatim se odluciti za ili protiv.
Od alata i biblioteka, koristimo Python-ov unittest (manje vise de facto standard za unit-testove) i Mock (sjajna biblioteka, ko je Python programer obavezno nek je pogleda ako vec nije... ne stvarno, jako je dobro napisan), plus dodatne neke alate za logovanje, a Django ima svoj test runner.
Prvo prednosti, koje su, pored standardnih selling point-a za mene to sto tera programera da razmislja PRVO o interfesju komponente i kako ce ona da komunicira sa ostatkom sistema. Ali ne samo to. Svaka naknadna izmena interfejsa za sobom povlaci dodatni technical debt izmene testova (CI alatka sa velikim ekranom koji bude crven negde, isto pomaze pri disciplini pisanja testova).
Po mom utisku ovo kroz vreme dovodi do solidno dizajniranih ortogonalnih komponenti. Dodatno Django ima koncepte koji dosta pomazu ovakvom pisanju softvera (nezavisne 'modele' i 'aplikacije', koje mogu da 'saradjuju' - koliko god ne volim Javu dosta ovih koncepata bas odatle potice, ili su barem tamo postali mejnstrim). Sa te strane TDD totalno opravdava svoju ulogu.
Manje izmene i dodavanje manjih feature-a postaje bezbolnije u takvom sistemu i uz Unit testove. Manje izmene i dodavanje manjih feature-a je nekad dobar deo ovog posla, i imati solidne testove i pisanje testova prvo, stvarno cini taj deo - u nedostatku bolje reci - laksim.
Sada bih naveo 2 (ipo) mane tj. vise zamerki, koje sam ja primetio:
Ja licno nemam utisak da TDD smanjuje bug count na kraju dana, ili ako ga smanjuje to su bug-ovi relativno male slozenosti. U zavisnosti od prirode sistema ovo moze biti manje ili vise izrazeno i treba uzeti u obzir kad se odlucuje za TDD yay or nay. U proseku ce Unit testovi nahvatati isto bug-ova koliko i kvalitetna kultura code review-a, barem se meni tako cini. Dakle - nije resenje za problem bugova u softveru
TDD takodje nije besplatan i dolazi po cenu technical debt-a
Prvo vrlo ocigledno - ima vise koda. Na XX k LOC ovo pocinje da se oseti. Drugo, svi mi ponekad ne zamislimo bas sve kako treba od starta uvek, a TDD koliko god bio predstavljan kao Agile, nekad cini ovaj deo tezim posebno u kasnijim fazama projekta. Ovo je druga strana medalje onoga iz prvog pasusa.
Poslednje sto bih naveo je da TDD gubi svoje prednosti ako je zadatak high-level dizajn dela sistama i ne slaze se bas lepo sa rapid-prototyping tehnikama.
Ukratko - TDD je moderna metodologija koja ima svoje prednosti i sitaucije u kojima je vrlo koristan, a i neke gde bas nije. Potrebno je malo vezbe da se vidi koje su koje. Voleo bih da vidim komentare ljudi sa drugim iskustvima.
Za kraj da kazem da je TDD u dinamicki tipiziranim jezicima kao sto je Python imam utisak dosta bezbolniji nego npr. u Javi.