To je malo pipavo, prvo pitanje koje ti se nameće je "kada (ti misliš da) je on dovoljno zreo da mu ne treba kontrola?". Što se većine roditelja tiče - najbolje nikad, a kada ti misliš da je pravi trenutak on uglavnom već zna sve za šta ti misliš da nikada nije čuo i od čega si ga štitio. Treba naći neku meru.
Vrlo slično se mnogi roditelji ponašaju po pitanju mnogih stvari, od sexa, pa sve do droga, neka ideja je valjda ako se ne priča o tome da je dete zaštićeno, čak sam čuo i "što kasnije sazna - to bolje". A saznaće. Kad - tad. Opet, da li je bolje da ga nauči neki drugar koji "sve zna" (uglavnom naopako, na primer da je to "cool" i da si glavni baja ako duvaš...) ili da mu ti objasniš? Mi smo sa našom decom počeli da pričamo recimo o drogama već sa 5-6 godina... to nije bila ona priča "e sedi sada sine da ti tata objasni..." nego je dete čulo nešto i interesuje ga. Bolje da mu ja objasnim nego neko drugi.
Moja deca su na netu bez ograničenja (ne tvrdim da je to dobro, samo konstatujem) ali su oni uglavnom na cartoonnetwork sajtu gde igraju flash igrice i youtube gde gledaju clipove. Iskreno i ja razmišljam da uvedem neku kontrolu, ali pre ženi nego deci, pošto mi je žena nabacila neke viruse (čuveni click na "ok" a da ne pročita ni šta je pita)
Mislim da ću sada na sve kompjutere u kući da stavim neka ograničenja, isključivo zbog sigurnosti, prvo što ću da uradim je da obrišem sve linkove na IE (nisam IE hejter, ali činjenica je da sve što ne treba - prođe isključivo kroz IE, ja umem da procenim šta je opasno, ali oni ne), a onda da na svaki stavim i antivirus i firewall. To je mislim jedino ograničenje koje bih ja stavio u ovom trenutku, o svemu ostalom možemo da razgovaramo ali mislim da nisu dovoljno zreli da sami procene da li je neka akcija opasna po sigurnost računara ili ne.
Ko god ima decu koja idu u školu zna da svako vaspitanje dolazi na veliki test čim dete krene u škulu. Možda mogu i da budem ekstreman pa da kažem da sve pada u vodu jer se tamo sreće sa decom koja nemaju kvalitetno ili čak nikakvo vaspitanje, što je njima interesantno, pa ga od jednom čuješ kako sebi u zube odvali neku sočnu psovku za koju znaš sigurno da nije čuo od tebe. Mogu i da ispričam događaj koji me je šokirao kada su se vratili sa rekreativne, ali ukratko pričao je nešto što sigurno ne očekuješ od osmogodišnjaka... da ne pominjemo pesmice pa čak i ringtonove "bip bip bip.... traženje *****a... ***** pronađen". Teško da zna šta je *****, ali je očigleno razumeo da je to teška uvreda. Bolje je onda da mu ja objasnim.
Ja bih ipak rekao da se deca vaspitavaju od rođenja pa prvih 5-7 godina, posle je samo "podešavanje" i eventualno priširivanje jer je previše uticaja sa strane, ako je imao dobru osnovu - teže će da popusti kasnije pod tim uticajima sa strane. A gde je granica? Pa to niko ne zna. Često se zapitaš "da li sam dobro uradio što sam mu dozvolio/zabranio ...."