Citat:
|
Originalno napisao jablan
Ja se pitam postoji li neki zakon protiv zloupotrebe mentalno obolelih.
|
Zaista je mučno posmatrati kako ljudi zloupotrebljavaju nečiju mentalnu retardaciju ili neki drugi mentalni poremećaj. Međutim, ovaj problem je zapravo etički Gordijev čvor. Ako osobama sa nekim mentalnim hendikepom zabranimo pojavljivanje u medijima, mi tada kršimo njihovu slobodu (a neki od njih upravo žele da se pojave u medijima, kao i "normalni" uostalom), umesto da radimo na njihovoj inkluziji u društvo. Sa druge strane, pak, budalama koje se smeju njihovoj nesreći nikakva pravna norma ne može promeniti stavove. Vrlo je teško sprečiti zloupotrebu mentalno poremećenih lišavanjem slobode (iako ih tad lišavamo i podsmeha, sramote iz naše perspektive). Sve je to jedan dublji kulturni problem, rešiv jedino izgradnjom humanijih donosa, adekvatnim informisanjem i razbijanjem stereotipa. Ljudskost je vrlina koju je nemoguće nametnuti pozitivnopravnim aktima.
Medijska zloupotreba je samo vidljivi deo odnosa društva prema takvim ljudima, koja, usuđujem se da kažem, možda i nije toliko loša kao drugi vidovi zloupotrebe, ako dotična mentalno hendikepirana osoba doživljava bilo kakvu satisfakciju kroz neki javni nastup. Smeh publike, ukoliko su u kontaktu sa njom, oni najverovatnije doživljavaju kao vid prihvatanja. Takođe, smatram da uvek treba razlikovati podsmeh od smeha - to što je neko "hendikepiran" ne znači da ne može da nas iskreno nasmeje i da je takav naš odgovor na njegovo ponašanje nužno maliciozan i nipodaštavajući.
Da bismo razumeli te ljude, ponekad je potrebno neke naše kriterijume staviti u zagrade. A oni koji seire nad njihovom nevoljom i koji ih koriste nisu ni vredni razumevanja.
Mediji se svakako mogu bolje upotrebiti za afirmaciju osoba sa nekim mentalnim poremećajem, ali su ti primeri daleko ređi. Štaviše, vrlo često jačaju stigmu koju duševni poremećaji nose.