Citat:
Jeste većina vizuelnih tipova, ali nisu svi! Oko 50% ljudi su vizuelni tipovi, 30% auditivni i 20% kinestetički. Plus, retko ko je samo jedan tip, obično su kombinacije, npr vizuelno auditivni.
Dakle, ta optimizacija poslovnih prezentacija za vizuelne tipove je greška jer to automatski znači da oko 50% i više posetilaca neće biti zadovoljni. To je greška koju sam i ja pravio godinama praveći Flash sajtove.
Primer: Najbolje dizajnirana poslovna prezentacija na svetu, koja je dobila sve najprestižnije nagrade za dizajn, a koja ima copy u fazonu "Mi smo vodeća kompanija za blablabla u regionu" učiniće da svaki čovek koji ima malo više razvijeno auditivno čulo pomisli da su u pitanju poslednji amateri.
|
Poznati su mi oni podaci u procentima
Slazem se sa tvojim opazanjem. Rekoh da generalizujem stvari u uproscavam
Posto je polje mog profesionalnog interesovanja pisani content i poslovna verbalna (pisana il ismena) komunikacija, sasvim se ogradjujem od dizajna, ali se savrseno slazem da vizuelno fenomenalna prezentacija nece mnogo uciniti, ukoliko je content loseg kvaliteta.
E sada nesto o skolama, odnosno profesionalnom usavrsavanju.
Sto se tice skola za copywriting, odnosno kurseva, oni u Americi pre svega funkcionisu na nivou jednogodisnjeg poslediplomskog skolovanja, posle koga se dobija ili sertifikat ili diploma, posto je za ozbiljnu magistarsku titulu, MA ili MSc potrebno da se polaze GRE, a i traje program 2 godine. Ima izuzetaka na par univerziteta, ali se MA odnosi na komunikacije i advertajzing, a ne samo na copywriting.
U Britaniji je nesto drugacije svi magistarski programi MSc ili MA su jednogodisnji, uz obavezno pisanje teze. Ukoliko nema teze, onda se dobija postgraduate diploma.
Ranije su ove programe, kao na primer postgraduate diplome in copywriting ili advertising, nudili koledzi koji su bili manje referentni, ali su u poslednje vreme sto se tice Amerike, poceli da ih i nude i kvalitetniji univerziteti, ali je to i dalje izuzetno daleko od Ivy League skola.
U Britaniji su ipak u pitanju koledzi, ili eventualno neki od “mladih” univerziteta, (nekadasnjih politehnika, koje su dobile status univerziteta 60-godina proslog veka, i bili su osnovane kako bi se deca iz siromasnijih slojeva obrazovala) koji imaju studijske programe koji pokrivaju medije i komunikacije. Ovi programi i dalje ne postoje na univerzitetima sa izuzetno dugom tradicijom, koji neguju tradicionalniji pristup nekim od drustvenih nauka.
I u jednoj i drugoj zemlji nije toliko bitna skola, a narocito mogu to da tvrdim za Britaniju, vec iskustvo koje imate.
Ukoliko ste zavrsili fakultet, pa jos imate i postgraduate diploma iz copywritinga, posto nam je to sada tema, uopste niste u prednosti u odnosu na nekog ko je diplomirao geografiju na primer, a ima na primer jednogodisinje iskustvo copywriter-a u advertajzing agenciji.
Ali generalno i u jednoj i drugoj zemlji je i dalje izuzetno bitno sa kog univerziteta dolazite, ako ste diplomirali, i koju on reputaciju ima. Svake godine se stampaju liste na kojima se univerziteti rangiraju To kao i radno iskustvo (idealno tokom studiranja, barem u obliku internshipa) govore poslodavcu mnogo, a vama olaksavaju dobijanje posla.
Jedina skola za koju ja znam da kod nas nudi nesto slicno jeste FDU i njhov specijalisticki program, znaci nije magistarski, iz oblasti reklame i medija.