Evo moj slučaj. U 22. iznenada odbijem astmu. Nisam alergičan ni na šta, trčim, igram fudbal, sve savršeno. A onda u snu oko 1h posle ponoći počinje pakao. Gušenje, bukvalno umiranje. Pumpice nisu pomagale. Ništa apsolutno. 3 godine me lečio profesor Nestorović sa Belmedika. U početku je bilo rezultata a posle strašno pogoršanje. Profesor je nastavio da mi pojačava terapiju, da u zimu 2006/07 nisam više mogao na nogama da stojim.Jedva sam se kretao po kući, a napolju da ne govorim. Gušenja su bila toliko teška, da sam bio spreman da presudim sebi, samo da u stanu držim pištolj. To je muka nedostojna čoveka. Izadjem na ulicu, jedva se vratim. Par puta sam morao napustiti sastanke i predavanja da ljudi ne vide kako se mučim. Nekih pola godine sam se vukao kao mrtvac.
Onda sam krenuo na svoju ruku sa prirodnim lekovima. Nađem čoveka u planini kod Kraljeva da mi pravi med i lekove, počnem da pešačim do 10 km dnevno, prečešljam od jutra do uveče Beograd uzduž i popreko, trčanje. Duša da iskoči, srušim se, ustanem i opet trči. Duša mi željna vazduha. Pluća puna, a gladan. Uzmem aminofilin da otvorim disanje. I opet u šetnju i trčanje, pa fudbal..Smanjujem postepeno aminofilin..Dve godine tako..Hvala Bogu posle 5 godina teških noći gušenja i muke sada opet živim kao čovek, spavam, i uživam u životu.
I kako ja da verujem doktorima? I nisam lud da primim vakcinu da opet nešto poremetim?
|