Pristupa ima mali milion. Jedan je spomenuti event sistem. Jedan od jednostavnijih je oslanjanje na interfejse i konvencije: definišeš kako plugin treba da se ponaša nekom abstraktnom klasom i kasnije implementiraš. Time što si implementirao unapred definisan interfejs možeš da se prikačiš na aplikaciju i ona zna šta da očekuje od plugina. Doduše, stvar je malo šira i celu priču bi trebalo konkretizovati sa par primera, ali dobro.
Još jedan od mogućih pristupa je overrideovanje određenih funkcija (na žalost, u PHP-u ne možeš da prepisuješ već definisane klase bez dodatnih ekstenzija). Npr. pre nego što se učitaju neke sistemske stvari učitavaju se plugini koji mogu da definišu funkcije. Nakon toga se učitava lib aplikacije. Ako je neki od plugina već redefinisano funkciju preskačeš definiciju. Ako se dobro sećam, Ivanhoe reče da tako WordPress radi.
Kao što rekoh, imaš tone pristupa i ni jedan nije 100% ispravan. Svi imaju prednosti i mane (kompleksnost, fleksibilnost, podložnost greškama...).
|