Citat:
Originalno napisao degojs
Ma daj bezi.. Da li je pametniji onaj koji se od mladih dana snalazi i snadje lepo ili onaj sto studira 10, a mama i tata ga izdrzavaju jos 10 godina posle? Razmisli malo. Itd. Svakako moze da se gleda, itd.
|
Ne, ne može (nije svejedno
).
Filozofija (a i druge nauke) pojavile su se tek sa nastankom robovlasničkog društva, prvog društvenog poretka u kome jedan broj ljudi NIJE MORAO da radi, pa je mogao da se bavi dubokoumnom razmišljanjima, shvatanjem i objašnjavanjem pojava u prirodi i društvu i sl.
Univerzitet u Evropi nastao je daleko pre nastanka SAD-a, a njegova vekovna uloga bila je pre svega politička i duhovna, da obrazuje široko obrazovane ljude koji će biti elita svog društva. Filozofski fakultet je imao centralno mesto, a svaki intelektualac je pre svega morao da poseduje "sumu svih znanja”, jedan “enciklopedijski pregled celokupne nauke”... (Fihte).
Da skratim, SAD je skorašnja država, napravljena i vođena jasnom vizijom - stvoriti visoko produktivno društvo, kakvo do tada nije postojalo, društvo koje mnogo stvara i kojim se lako upravlja. Puno je uloženo u obrazovanje, ali ono primenjeno, praktično, koje stvara dobre radnike, naučnike i sl, a ne intelektualce po evropskom shvatanju. Napravili su ekonomski moćnu državu, državu naroda koji mnogo radi i stvara, ljudi koji su vrhunski stručnjaci u svojim profesijama, ali... To su ljudi koji ne razmišljaju mnogo o bilo čemu mimo svog posla i ličnog života, zato je njima lako upravljati, manipulisati.
Elem, taj što se od mladih dana snalazi i snađe, što "slučajno" počinje da radi taman u ono vreme kada bi mogao da počne da razmišlja i da postavlja mnoga pitanja, biće ekonomski i profesionalno uspešniji u životu, finansijski mnogo korisniji za svoju državu, pametniji što se njegovog posla tiče,
ali nikako pametniji u opštem smislu (da shvati šta se u svetu dešava, zbog čega se dešava, šta njegova zemlja radi da bi obezbedila svoje interese, da shvati ulogu medija u tome...)