Da ne idem previše off, ali mislim da je sa detetom najvažnije da uspostaviš (kako ja to zovem, iako je verovatno daleko od toga) idealan odnos, autoritet, a da nikada ne stekne utisak da ga gušiš (npr. teen-age) već da mu pomažeš kao prijatelj ali da se zna ko je tata a ko sin.
Što se vaspitavanja i komunikacije tiče, to je neprocenljivo zaista. Nema tu nikakvih granica u godinama, istina je da se dete menja kako raste ali se tako menja i način vaspitavanja i razgovora.
Mislim da ne valja i da se baš previše pitaš da li si dobro uradio ili ne, jer onda se postavlja pitanje koliko si ti zapravo siguran u svoje postupke i akcije (meni bi bila frka kada bi se svaki put pitao da li sam dobro uradio ili ne). Svi grešimo, ali mislim da je bolje da nekada roditelj pogreši i malo ga uskrati ako baš nije siguran šta da uradi, nego da se kasnije ispostavi da je napravio debelu glupost... Roditelj naravno... Ovim mislim na ono kasnije doba, srednja škola, izlasci, društvo, droga, tuče i gurkanje itd...
Po meni, bitan je autoritet, i ti kao osoba koja vaspitava to dete. Što više uložiš u to, više će ti se vratiti.
Off Topic: edit: Ovde nema obaveštenja ako neko pošalje odgovor pre tebe, nego moraš svaki put da reload-uješ stranicu da bi video?