znas kako jablane, ukoliko on dobije brdo para, dobre su sanse da ces i ti dobiti veoma solidnu gomilu - ali sve je na kraju kocka, krv i znoj i to bukvalno. ono sto moze da ti se desi u startup kompaniji je sledece:
1) da burn-rate pojede sav cache i da nema sledeceg round-a finansiranja (ovo je mac sa 2 ostrice, posto ne samo sto ti devalvira share option-e - takodje i dize lestvicu na kojoj ce investitori biti zadovoljni prodajom ili evaluacijom kompanije), ili da investitori prosto ubiju kompaniju, ili je merge-uju sa nekim drugim startup-om sa boljom perspektivom (u prevodu - ubiju kompaniju) - woohoo game over
2) da te board izigra kao zaposlenog i potpuno devalvira vrednost tvoje kategorije share option-a, stara igranka - cak se i u odredjenim USA kompanijama sa dugim stazom (wink-wink, nudge-nudge, say no more, say no more) koje su prisutne u srbiji desila slicna situacija - obicno kroz mergere.
3) nema mnogo prostora za greske, ovo je zapravo politicki korektan nacin da napisem - dupe ti je konstantno u procepu. stvar je u prostoj cinjenici da grabis svaki moguci deal i histericno pokusavas da monetizujes tehnologiju, posto cak i kada je razvijes drugi ticky-ticker pocinje da kucka posto niko nije preterano zainteresovan za kompaniju sa fantasticnom tehnologijom koja ne donosi novac.
tough game, a?
however, nije sve crno inace ne bi ni bilo startupa - da probam
1) prilicna sloboda u izboru tehnologija - trenutno, ako dobijem impuls, mogu maltene da radim u bilo cemu ako imam solidno objasnjenje zasto to zelim (npr. diskusija "i want to write a new version of API in scala." bi se zavrsila sa "OK, you have one month."), naravno - po cenu licne odgovornosti sto nije tako lose, postajes veoma osetljiv na detalje i granice onoga-sto-koristis.
2) kontinuirani osecaj samozadovoljstva (no ****, iako zvuci tako) - zabavno je, zaista jeste, imas prosto mogucnost da budes u "flow"-u, odn. da realizujes pun potencijal, ili bar da budes blizu toga. naravno, velikom delu populacije bi ovakav stepen stresa bio neprihvatljiv i startup-i cesto nisu mesto za ljude sa porodicom, ali mislim da je stagnacija najgori izbor - bar iz licnog ugla. ne zavaravam se da mogu da radim zauvek ovim tempom, jos 10tak godina i pa-pa. naravno, ovde stoji veliki disclaimer da je to licni izbor, i licni prioriteti i kao i svaki drugi nosi odredjeni penalty, u mom slucaju drustveni zivot (doduse u beogradu to i ne smatram narocito velikim penalty-em).
3) osecaj da radis za sebe - na neki nacin, ovo je veoma istinito; ako udjes u startup, usao si zbog share-ova i zbog toga sto verujes u odredjenu tehnologiju i ukoliko big-heads zarade odredjenu kolicinu novca - zaradices i ti proporcionalno riziku. naravno, daleko od toga da nema prevara, ali u ovom slucaju znam zasto ostajem duze, suprotno tome da dok sam radio u regularnim kompanijama nisam znao zasto ostajem duze iako ce ti management uvek reci "volimo da ljudi zavrse posao sto pre i ne zelimo da se zadrzavaju u kancelariji" - bull**** astronomskih razmera. dugi sati su prosto deo IT folklora (sa ili bez share-ova) barem za one koji rade u SW shop-ovima, a nisu servisni deo vece (po mogucnosti drzavne) organizacije. bez pogovora - dugi sati imaju drugacije znacenje u startup-u, daleko su duzi.