-cime se konkretno bavite i koje ste skole zavrsili;
A: trninic.com
-da li radite ono za sta ste se skolovali;
A: Da
-u kojoj meri vas je skola osposobila za vas posao;
A: Pre ce biti da mi je skola i diploma omogucila neke poslove, nego sto me je direktno osposobila, mada ne poricem da me je u velikoj meri i osposobila
-kako ste najcesce dolazili do dopunskih znanja;
A: Knjige, online. Nisam usao u ucionicu u zivotu kada je u pitanju nesto vezano za racunare, engleski, nemacki, mada ne tvrdim da bih mozda nesto i brze i kvalitetnije "odradio" da sam imao vremena, novaca i poverenja u "in-class training".
-da li biste danas kad imate iskustvo izabrali neki drugi put, neko drugo zanimanje, drugu skolu i sl.
A: Izabrao bih samo drugi fakultet, posto ono dno od Saobracajnog ne mogu da podnesem. Bio sam sikaniran godinama, i sa ovom "promocijom" tog dna od fakulteta cu nastaviti dok sam ziv. Da je sreca da ga ugase. Kao malo dete, kada masta kako daje gol za Partizan ili one druge sto nisu Partizan, tako i ja sanjam da nekako dopadnem dnevnika ili nekog drugog jakog termina na RTS-u, pa da umesto odgovora na pitanje tri puta dreknem uzivo u programu "roditelji, ne saljite decu na Saobracajni, ne terajte ih da imaju ikakve veze sa tim smradom od obrazovne institucije".
Sa vedrije strane, zbog akademskog rada bio sam na lepim mestima, na prijemima, brckao se na Karibima, bio na koncertu Brusa Springstina u Barseloni, slusao i druzio se sa mladim i pametnim ljudima iz celog sveta. Svakom roditelju bih savetovao da da sve od sebe da mu deca imaju sto kvalitetnije formalno obrazovanje, samo nebo je limit.
Za moje dete, uskoro decu, vec smo odlucili da "pomognemo" da donesu odluku da na fakultet odu u inostranstvo. Bio sam na doktorskim studijama u Becu, nazalost, necu ih zavrsiti, ali WU u Becu i neki nas fakultet, to su nebo i zemlja, dva sveta razlicita.
Sredinom novembra sam bio u finalu za stipendiju za Global EMBA na WU Executive Academy, kao jedini stranac u top 5, verovatno jedne od najprestiznijih stipendija u ovom delu Evrope. Meni je bilo jasno da necu dobiti stipendiju u vrednosti od 34000 eura, tako da sam na intervju dosao da "igram za publiku i prestiz", hvala im i sto su me zvali u finale, meni je to kruna karijere i najvece moguce priznanje u zivotu, bez obzira na doktorat uskoro ili bilo kakvo radno mesto u buducnosti. Ako je meni, sa 38, cela ta prica bitna, kakav bih covek bio kada tu sansu i izbor ne bih dao svojoj deci. Uskoro cemo da krenemo ozbiljno sa dooConsult, i kada krene blog jedna od prvih tema ce biti upravo o ovome i znacaju kontinuiranog formalnog obrazovanja, koji je tako slabo zastupljen u nasoj zemlji, pa ce biti vise detalja. U svakom slucaju, ako neko moze da posalje dete na fakultet napolje, gadno bi se zajebao da to ne uradi.
|