Heh, ortak s kojim sam radio na jedom projektu je glavnu funkciju (na svom prethodnom projektu) nazvao doFoo() , u odsustvu ideja.
Takođe poznata mi je priča sa likom koji je radio na matfu, pa su mu uvalili da (2 nedelje pred vojsku) napiše neku bazu u Delphiju... Naravno, on u tom momentu nije znao Delphi, pa ga je u okviru tog vremena nedelje naučio, a nije teško pretpostaviti koliko je bio željan da 2 nedelje pred vojsku piše program u programskom jeziku koji ne zna, i to za džaba. Nije ga dovršio, pa su njegovi naslednici zatekli situaciju u kojoj je svaka moguća funkcija i promenljiva neka psovka ili obscenost... Mada meni je najjača promenljiva "hrpu", koja je mnoge zbunila... Ali radilo se samo o onomatopeji sočne šlajmare (hrrrrr... PU!).
Još jedna pričica, pre x godina je Pexim (u kom je radilo pola matf-a) radio program za neku banku (valjda), i prilikom prezentacije pred direktorima firme, iskočila je greška "jebeni nalog neće da se kontira".
Ja se inače trudim da promenljive nazivam tako da se svako, pa i ja, može snaći u tom kodu, kao i komentare (mada njihova količina zavisi od cajtnota)... Kao da će svaki segment koda poslodavac da pregleda... To je pouka iz iskustva kad sam jednom poslovno pismo započeo sa "Slušaj, sisoje..."
(naravno, problem je što sam se zajebavao, pa zaboravio da obrišem zajebanciju i poslao mail). A jednom je i čovek video templejt sa raznim "fekalnim" tekstovima (pošto taj templejt nisam ni hteo da pokazujem, ali je čovek insistirao)... Mada u ovom drugom slučaju posao sam ipak dobio jer je i poslodavac bio zajebant
