[bluesman]

Setite se da ste i vi jedna od možda prvih generacija koja je odrasla uz (kolor) TV. Ko još ne pamti Branka Kockicu ili Dejvida Belamija kao najlepše trenutke na televiziji, pa crtani u 7:15 pre dnevnika... Ja samo postavljam pitanje gde je granica te kontrole? Kada kontrola postaje čisto špijuniranje i šta imaš od toga kvalitativno? I kako odlučuješ da kontrola nije više potrebna, koji su kriterijumi?

Na kraju to dete "zaštitimo" na netu, a onda seda i gleda Smackdown vs RAW ili igra GTA, ili ode na trafiku da kupi žvake a ono gomila sisa na sve strane, pa još ako zna i da čita pa vidi neki naslov... pa recimo gleda tv kada prekinu neku emisiju sa vestima u kojima pokažu saobraćajnu nesreću sa sve mrtvim ljudima.

Po meni je taj parental control primereniji kao security control, i ne isključivo za decu već za sve nedovoljno iskusne, ja bih ga koristio samo za to (ako postoji takva opcija u setovanjima).