Ma hajde, nisam ti objašnjavao šta je inteligencija niti nalazio tačne definicije, samo sam rekao da kada kažeš "glup" asocira mnogo više na mentalno inferioran (prirodno, genetski) nego na nezainteresovan ili neinformisan. Al' ajde...
Tačno je da ti procenti ne govore ništa o tome koga ću sresti na ulici, čak naprotiv - na ulici ćeš u New Delhiju skoro sigurno sresti pismenog čoveka, a u Pekingu dobro informisanog itd. Ali za ono što mi pričamo, za izbor vlasti i spoljnu politiku, merodavni su rezultati glasanja na izborima i referendumima, a tu učestvuje narod u celini i ovi procenti su tada vrlo bitni. Vlast u Kini sigurno ne dobija podršku za svoju politiku od dobro informisanih i obrazovanih studenata (koje su gazili tenkovima) nego od onih nepismenih i neinformisanih seljaka, a onda procenti dolaze do izražaja.
Kad si nas pomenuo dao si odličan primer. Mi smo narod koji je 50 godina živeo u društvenom sistemu koji je vrlo čvrsto diktirao odgovarajući način obrazovanja, informisanja i oblikovao interesovanje naroda (u našem slučaju primarni cilj bio je slabljenje nacionalnog identiteta i jačanje bratstva i jedinstva), a sve to podržano i pravdano prilično bezbrižnim i kvalitetnim životom (pogotovo u odnosu na okruženje). Kada smo 90-ih pali u ruke Miloševića i kompanije, bili smo idealni za manipulisanje, lako se nama upravljalo, pa smo tako kao narod (većinski) podržali i te ratove i svašta još. Sada većina misli loše o tom vremenu, o tim ratovima i svemu što se događalo, ali tada je većina to podržala (što na izborima, što na "istorijskim" referendumima). Da, mislim da mogu da dam sud o celom našem narodu u to vreme. Verujem da se to prilično promenilo, da danas niko u Srbiji ne bi dobio podršku za bilo kakav rat i slično. Ali, samo poređenje jednog građanskog rata, gde su narodi i direktni interesi toliko isprepletani, sa ratovima koje jedna zemlja vodi na drugom kraju sveta gde ne živi ni jedan njihov građanin...
Kao što smo mi tada bili "odgojeni" tako da se sa nama lako upravlja (pa smo lako podržali sve te ratove), tako se Amerikanci "odgajaju" već ceo vek - da se ne udubljuju mnogo u ono što se po svetu radi u njihovo ime, da daju podršku za šta god je potrebno, a da je to nešto daleko od njihovih života, nešto od čega samo drugi pate.
Na osnovu čega sam doneo zakljucak o zainteresovanosti Amerikanaca? Na osnovu svega što njihova država radi skoro ceo vek, a da vlast uvek ima većinsku podršku za to, i za svaku novu akciju iznova. Sad su protiv rata u Iraku kad je on završen, a podržaće napad na Iran samo ako to od njih zatraže. Možda ja ovde imam loše informacije na osnovu kojih donosim zaključke, možda nije tačno da Amerika napada zemlje udaljene pola sveta, pomaže tim zemljama da izađu na "pravi put" a samo usput osvaja strateške teritorije za svoje baze, zauzima nalazišta nafte, za veliki novac grade ono što su porušili i zauzimaju pozicije na tržištu, uništavaju sve one zemlje koje ne prihvataju njihove vrednosti i način života kao "bogom dane".
Prosečan Srbin ne zna ništa o politici na Madagaskaru, ali ako naša zemlja reši da napadne Madagaskar, da im pomogne da se "promene na bolje", mislim da bi većina ovde vrlo brzo znala skoro sve o tom Madagaskaru i da naša vlada ne bi dobila podršku za napad na Madagaskar ma šta bio razlog.
A možda mi se stvarno sve ovo samo čini, čista predrasuda. A Ameri su fini i humani, pomažu ljudima po celom svetu za njihovo dobro, troše svoje resurse za dobrobit čovečanstva. Ajd' neka bude tako...