[filmil]

Naišao sam na wikipediji na tekst:

Citat:
У рачунарству, љуска је програм који представља корисничко окружење као интерфејс за приступ осталим услугама рачунарског система, попут покретања програма, кретања кроз датотечни систем, итд. Овај израз се у ширем смислу може применити и на апликације, и може да подразумева било који софтвер који је изграђен „око“ одређене компоненте, као што су љуске веб-претраживача које омогућавају преглед страница написаних у језику HTML.
koji je deo jednog članka za koji sam siguran da 99% ljudi nema predstavu šta znači čak ni kada pročita ovo. Čak ni ljudi sa ovog foruma... Aman, zar mora ljuska?

Што се тиче употребе термина „љуска“ за shell, не видим неки посебан проблем. Ако се добро сећам (не могу да нађем извор на интернету), превод „љуска“ дошао је од превода односа језгра (kernel) и омотача одн. љуске (shell) плода попут ораха, лешника и сличних.

За успешно сковане термине само је питање времена када ће да се приме у струковном језику. Увек се радо сетим термина из вахдухопловног инжењерства као пример одлично одрађеног посла, негде из 50тих или 60тих година.

Рачунарство је ту релативно ровито, мада не баш увек колико се чини. За новоталасне ствари као што је „blog“ не постоји општеприхваћена домаћа реч („дневник“ би био добар кандидат, о томе неки други пут) али за доста ствари постоји. Пример: „Тата“ је ветерански навео: штампач, показивач, датотека, што су термини који су се примили у инжењерској пракси и о којима се учи на факултетима. О овоме могу и сам да посведочим узев у обзир искуство са студија и из праксе (усуђујем се да се сматрам рачунарским ветераном). Било је и термина који се нису примили, као „мекотворина“ и „тврдотворина“ за софтвер и хардвер респективно.

Прозвани термин „датотечни систем“, такође се користи као стручни термин. Могу да се закунем да сам на неком сајту прочитао зашто се користи баш израз „датотечни систем“ а не рецимо „систем датотека“ или шта већ друго, али нисам успео да пронађем где то стоји.

Што се тиче постојања стандарда за нашу рачунарску терминологију, нешто најближе што сам видео је превод „Оксфордског речника рачунарства“ Душка Витаса и Недељка Парезановића. Ту могу да се нађу поменути термини (штампач, датотека...) који су се примили, али неки који баш и нису. То не значи да стандард не постоји, пре ће бити да је тешко доступан. Једном сам се тако изненадио да постоји стандардан речник термина / симбола у електротехници (мање изненађење), и да постоји, именом и презименом, особа (професор ЕТФ БГ) задужена да одржава тај речник. Не би ме изненадило да се Витас и Парезановић питају кад је реч о рачунарству.

Иако стање у нашој рачунарској терминологији делује несређено, то не значи да треба да бацимо све четири у вис и да престанемо да користимо сопствене термине, поготово у случајевима када ти термини постоје.

Што се прелазних случајева тиче (да узмемо да је горњи цитат из википедије прелазни случај, мада нисам у то убеђен), ако се о терминима расправља, врло је корисно да се аргументи за и против рационализују, да се сведу на нешто о чему може да се расправља. Ако неко лично сматра да се текст не разуме или да је будалаштина, од тога немамо никакве користи. Али ако објасни зашто (или боље: шта треба да се користи уместо) онда већ има основа за рационалну расправу.

Ако већ немамо званичан и лако доступан речник рачунарства, шта можемо сами да урадимо? Ево неколико предлога:

• да ипак погледамо постојеће речнике. Примери: Речник Матице Српске; Вујаклијин лексикон; речник рачунарских појмова (горе поменут). Ту су правопис, граматика и речник недоумица ако затреба.
• да питамо за мишљење језичке стручњаке. Што и није тако тешко као што на први поглед можда изгледа. Пример је часопис „Језик данас“ где између осталог може да се прочита да (један значајан лингвиста) користи „сајт“ као превод за енглеско „site“, затим „веб“ (а не web, или као што се понегде види „wеб“) као превод за „web“ (па тако: „вебсајт“ и слично)
• да питамо струковне стручњаке. Они треба да дају предлог за термин, а на језичарима је да одмере да ли се то лепо уклапа у наше језичке норме или не. Ако се добро сећам, на основу (између осталог) овог критеријума је „датотека“ боље него “фајл“.

На крају, пошто сматрам да упадам у групу ових потоњих („струковних“), узимам за слободу да предложим понеки термин, на местима где ми је утисак да „то може и боље“. Пошто се у језик слабо разумем, то предлагање се у добром броју случајева своди на претурање књига и крађу туђих идеја, уз одмеравање разлога за и против неког одређеног термина. Резултат тога уграђујем у своје преводе. Додатно се трудим да спречим да се због прављења терминологије „у ходу“ деси да се аутор текста и читалац не разумеју: увек када први пут користим неки термин трудим се да негде у близини (у загради, у фусноти) наведем и изворну реч. Тако чак и кад читаоци нису сагласни са ауторовим избором речи, могу бар да се разумеју. А термин је „убачен“ па ако поживи и прими се, то је ваљда добитак за све.

ф

Originalno napisao bluesman

Off Topic: Filmil je čovek od kojeg sam očekivao da će ranije da se javi da kaže svoje mišljenje, jer konstatno insistira na tim "novim srpskim rečima", od svega napisanog njega je zabolela reč gastarbajter i samo je to našao za shodno da prokomentariše.

Off Topic: Мишљење имам, али си ток мишљења омашио, претпоставивши да сам се нашао погођен твојом квалификацијом. Уместо тога покушавао сам да сакупим материјал који показује на српску рачунарску терминологију (кључне ствари на жалост недостају) и да пошаљем овде резултат. Али то, ето, траје дуже него што је потребно да се покуди моја примедба на твој начин аргументације, па је твоја порука добила првенство.