Vazno je imati cistu bazu korisnika. Na zalost, to sa e-mailom nije lako, narocito ako su u pitanju mailing liste, a to u ovom slucaju jeste.
Mnogi se prijavljuju na takve mailing liste sa freemail naloga, pa kasnije na te naloge zaborave, prepune se, a nakon par meseci neaktivnosti se ukinu. Ako neko drugi kasnije registruje taj isti nalog, pocinje da dobija mailove na koje se nije pretplatio, sto je opet drugi problem.
Ranije si lepo mogao da pratis ne samo da li je pismo uruceno, nego da li je pismo otvoreno. No, to sada nije moguce, eksterne slike (preko kojih je najlakse pracenje) su po defaultu zabranjene, tako da nista vise od te (malo podmukle) tehnike.
Umesto da gledas koja adresa postoji, jednostavnije ti je da parsiras bounced back mailove. Na zalost, format bounced back mailova nije jedinstven, vise je human readable, a ne machine readable, makar bi serveri trebali jednoznacno da vrate kod greske u poruci.
Dakle, treba da parsiras vrh poruke koja se vratila, i da gledas da li imas nesto tipa
550 User not found
i slicno.
Kod greske (uvek je troznamenkast) koji pocinje sa 5 znaci da je to terminalna fatalna poruka, takav korisnik ne postoji na tom serveru.
Kod greske koji je oblika 3xx znaci da pismo nije uruceno, ali da je greska privremena, npr. over quota, server delay i slicno. Takve ostavi u e-mail listi.
Jos je lakse ako imas punu kontrolu nad serverom koji salje e-mailove, tada se ne parsiraju bounced back poruke, nego log od mail servera. Princip je isti, 'vataju se bounced back mailovi sa 5xx porukom.
5000 nije neka strasna cifra sto se tice mailova, serveri koji odrzavamo salju i preko 500.000 mailova dnevno (radi se bas o mailing listama takvog tipa), pa imam dosta iskustva oko ovakvih stvari.
|