Uhhh, koju sam ja unutrašnju borbu sa ovim imao ne tako davno... Kod mene je bilo malo drugačije doduše, ja sam morao da pobegnem iz kraja.
Drugari manje-više besposličari, stalno se cirka, stalno neki partiji, divljine, višenje po ulici satima... to mi nikako nije išlo na ruku, znao sam da moram da promenim način života ukoliko želim zaista da se posvetim nečem novom što je počelo da mi pričinjava zadovoljstvo dok radim, a to je naravno web dizajn. Mislim, možda zvuči glupo, ali stvarno sam postao pomalo i geek zbog svega toga. Mislim ono, ne skroz.
Enivej, život u kraju, barem ovde na Detelinari ti ne da lako da se iščupaš iz te njegove žabokrečine. Drugari se gudriraju, navlače i svlače po stoti put, glumite i vi i oni da ste još uvek prijatelji... to nikuda ne vodi, definitivno ne u napredak. Jednostavno sam raskrstio sa time, imao sam sreću da veoma rano dobijem svoj stan (koji je daleko od Detelinare
i to mi je pružilo priliku da se 100% posvetim poslu. Od tada, produktivnost mi je skočila milion posto, mogu sebi da priuštim neke stvari koje ranije nisam mogao (u materijalnom smislu, notebook računar, foto aparat, ostale sitnice i gadgeti), 'fala bogu ostane i da se zalije malo posle svega.
Što je najveća ironija, osećam se preterano kada svratim u kraj, posetim drugare, podelimo koje pivce onako kako smo pre to radili. Ali ono što je najbitnije je
da ne osećam potrebu da živim na taj način više. Nadam se samo da će i oni to uskoro shvatiti.
U pičku materinu ovo gore je trebalo u oftopik... Enivej, frilensam, sa gajbe, ofis mi je spavaća soba, uskoro ću da radim novi radni sto (can't wait), TV mi nije neka distrakcija. Ali imao sam prilike da radim i "u firmi". Vreme mi tada prođe mnogo brže, ali nije meni to to, čini mi se da bolje rezultate postižem od kuća, valjda zato što sam tako krenuo pa sam i navikao.