Koliko se sećam onomad su propala mnogoa "trange-frange" osiguranja jer je država strašno poštrila kriterijume za bavljenje tim poslom, plus svako osiguranje mora da položi depozit od par miliona evra (koliko se sećam bilo je 2, ali ne držite me za reč). Država garantuje za uloge u osiguranjima koja imaju dozvolu da se bave tim poslom, bilo privatna ili državna.
Tu je u stvari najveći problem nešto što se sada tek naslućuje. Naime, u celoj evropi je trend opadanja radno sposobne populacije, jer je priraštaj u opadanju a životni vek sve duži, pa se postavlja dilema:
1. Uvoz radne snage iz zemalja u razvoju (čitaj afrika, srednji i daleki istok...)
2. Totalni bankrot penzionih fondova (državnih ili privatnih) za par desetina godina pri čemu oni radno sposobni jednostavno neće moći da zarade dovoljno za isplatu penzija onima koji su je zaradili i uplaćivali godinama.
Problem kod drugog "rešenja" je očigledan, a kod prvog je kulturološki, pri čemu su neke najrazvijemije zemlje već osetile posledice toga. Na primer, imigracija u Nemačkoj (turci, balkance, sada istočno evropljani) a da ne spominjemo Veliku Britaniju ili najočigledniji primer Francuska kojoj se predviđa da će do polovine ovog veka postati pretežno muslimanska država. Pitanje je koje od ova dva "zla" će se učiniti "manje zlo" onima koji odlučuju o tome.
Ja trenutno ovako funkcionišem:
- plaćam državno osiguranje (moram, koliko - toliko)
- uskoro ću početi da uplaćujem jedno privatno osiguranje
- imam jedno osiguranje života na 25 godina, najverovatnije ću uzeti još jedno, naravno kod druge firme.
Tako da računam kada bude došlo vreme (
) da ne mogu ni domine da igram koliko mi drhte ruke, imaću sa nekoliko strana po malo = (hopefully) dovoljno.