Ja sam 2004. godine iz sasvim plemenitih ideja ušao u jedan projekat. Tu je pored mene bilo još 3 čovjeka i vremenom smo postali robovi ostalih "učesnika" koji su tražili podršku 24/7/365, džabne usluge, zarađivali su na plodovima našeg rada i zalaganja....
To je moglo odvesti samo na jednu stranu a to je komercijalizacija samog projekta i to se do sada pokazalo kao pametan potez. Od tada je prošlo dvije godine i mora se reći da smo koliko toliko stali na svoje noge. Imam da platim sve račune, vozim auto staro 4 godine, nikome nisam dužan, niko me ne psuje kad prođem gradom, itd... Niko od stare garde nije imao obraza da nas osuđuje jer su dobro znali šta su radili...
... Neko je ubio nekog inita i neki kernel paniči...
|