[dacha]

Takozvana javna predužeća (Telekom, EPS...) su ogromne rupe, po meni ključni faktori ogromne fržavne potrošnje. I svačega još ima u državnom sektoru, mada ništa bolji nije ni privatni sektor ukupno gledano - sve je puno malverzacija i prevaranata. Naša država je još uvek vrlo loša, neefikasna, korumpirana, stranke dominiraju sa svojim interesima, par bogataša iz prethodnog perioda vedre i oblače...

Ali, ovo da sve manje privatnih firmi izdržava sve više onih na državnim jaslama, to je krilatica koja se jako dobro primila među privatnicima. Žašto država naš novac daje nekom drugom? U matematici, da bi nešto sagledo na pravi način moraš da vidiš šta će biti u ekstremnim tačkama; šta bi bilo da država ne izdržava te na državnim jaslama, da nam prepolovi poreze i prepolovi plate miliciji, lekarima, profesorima, penzionerima, socijalna davanja itd., da otpusti pola administracije i ukine subvencije nelikvidnim firmama (što znači da ti radnici ostanu bez posla)?

Prvo, pola privatnih firmi koje zavise od potrošača bi propale. Za njima i pola onih koje ovim firmama pružaju usluge. Procvetala bi siva (tj. crna) ekonomija, što bi dodatno ugrozilo firme koje su opstale. Nezaposleni i bedni bi krali po radnjama i kućama, bavili se raznim oblicima kriminala (pa danas obične samoposluge imaju po 50,000 mesečnih rashoda zbog krađa).

Drugo, stvorio bi se ogroman jaz između siromašne većine i uspešnih privatnika iz njihovog okruženja. Vlast koja je poreze smanjila bi na izborima izgubila, a pobedili bi oni koji obćaju višestruko povećanje poreza privatnim firmama, poreze na ekstra profit, ograničenje zarade na 3 prosečne zarade i u privatnom sektoru, podelu profita vlasnik:država 1:3 i slične budalaštine.

I šta onda...