Verovatno su sve to dobri programi za zastitu i siguran sam da bi zavrsili posao, ali moj cilj nije zastita na takav nacin. Uzgred, to i kosta. Doduse kosta i moje vreme koje cu utrositi na resavanje tog problema, ali...
Zastitu sam hteo sam da napravim, programski. Pored toga sto cu zastititi program, cilj mi je i da izucim te tehnike zastite. Iznecu neke svoje ideje, pa koga zanima mozemo malo da vodimo diskusiju oko tog problema kako bi ja, a i svi ostali na ovom forumu imali koristi. Ustvari, ideje koje cu izneti nisam ja izmislio, to su vec poznate tehnike koji mnogi programeri koriste, a ja bi da ovde to malo razradimo zajedno.
1. Po meni je najbolja aktivacija preko interneta, Program kada se instalira potrebno je da se aktivira. Aktiviranje se vrsi tako sto se kaci na neku moju bazu gde sam ja za usera kome sam dao program vec uneo neki aktivacioni kod. Aktivacioni kod se upise u registry ili u neki kriptovani fajl i proverava se pri svakom pokretanju programa. Pomocu aktivacionog koda sifruju se podaci u bazi, tako da bez njega em program ne radi, em su podaci nedostupni. Ova tehnika moze se kombinovati i sa dole navedenom pod brojem 2 (jos bolja varijanta), ali ima i neka ogranicenja: teoretski mozda korisnici nemaju vezu ka internetu + potrebno je imati pristup nekom serveru na kojem ce se nalaziti baza usera i aktivacionih kodova.
2. Uzima se potpis masine na kojoj se program instalira (serijski broj diska, ploce, procesora), pomocu ovih brojeva se na neki nacin sifruje baza podataka (sluzi kao kljuc). Ako se program iskopira na drugu masinu podaci iz baze bi bili neupotrebljivi jer ne moze da se izvrsi dekodiranje istih.
Jasmanac, da li sad razumes sta sam hteo reci?
BTW: Da li neko zna kako bi iz .NET-a (C#) mogao da pokupim seriske brojeve hardvera. Postoje li neke posebne klase...
|