[Dejan Bizinger]

Kao FON-ovac, slazem se sa Eniacom, sve to stoji. Medjutim, mislim da meni fakultet nikakvu direktnu korist za posao nije doneo vec vise indirektnu i korist za sebe kao osobu - ono sto je Eniac pisao i od tih silnih ispita gde se "prica" dobija se sirina u znanju i usavrsava izrazavanje. Ja se nisam muvao u studentskim organizacijama ni druzio sa profesorima pa te koristi nisam osetio, isto ni oko kompanija koje dodju na fakultet.

Nijedan posao koji sam radio do sada nisam dobio zbog diplome ali ne skodi da se ima. Ja planiram da upisem kada mi obaveze dozvole LSE jer iako se mnogi zavaravaju da neki fakulteti kao ETF, FON i slicno nesto jako mnogo znace u inostranstvu to nije uvek bas tako. Mnogi ne znaju gde je Srbija na mapi, a treba da znaju nase fakultete. Medjutim, fakultete kao LSE, Insead, Sloan School of Management, HEC, Grenoble Business School, da ne spominjem one vec opste poznate, svi iz sveta managementa dobro znaju.

Mnogi profesori ovde su dobri samo iz akademskog nivoa, ne i iz prakticne primene onoga sto predaju i to je veliki nedostatak. Ono sto se spominju Demidovic i slicne zbirke, imao sam prilike da ih vidim kada sam spremao Matematiku I, i mislim da su to vise za one koji se loze da se pokazu koliko su pametni da to sve znaju. Stvari se cesto dosta brzo zaboravljaju zbog nacina kako se ispiti polazu. Na primer, zasto barem na strukovnim studijama, ne postoji mogucnost da predaju oni koji nisu magistri ili doktori nauka? Da li oni koji to nisu nisu dobri u praksi? U Americi razne kurseve na koledzima drze priznati strucnjaci iz prakse, nevezano koje akademsko znanje imaju.

Smatram da fakultet nece po defaultu od nekog napraviti dobrog strucnjaka uspesnog u praksi ali da rad na sebi, pracenje trendova, puno rada, istrajnost skoro sigurno da hoce. Nekad je mnogo bolje dobar kurs nego citav fakultet i to mozda najbolje vazi za neke od najprestiznijih Cisco sertifikate. Do sada sam vrlo cesto bio u situaciji da mnogo vecu sirinu i konkretno znanje iz neke oblasti imaju oni bez nekog visokog obrazovanja nego oni koji su masteri, phd-ovi i slicno. A da ne govorim o onima koji na ulazna vrata ili potpise u mejlovima stavljaju dipl. ing. U razvijenom svetu plate radnika se ne odredjuje po strucnoj spremi vec po novcu koji taj radnik moze doneti datoj kompaniji. To vrlo cesto zna da bude u direktnoj korelaciji ali i ne mora da bude.