[smarkovic]

Par reči o formiranju privremenog UO i "staroj gardi" u istom.

Pre svega, svako ko je tokom poslednjih 5 godina pratio ovaj proces i ostala dešavanja u okviru domaće Internet zajednice, zna koliko je teško da se akteri zajednice slože oko bilo čega i koliko retko se prave konstruktivni pomaci napred. Skupština RNIDS bila je u tom smislu značajan pomak u razvoju domaće Internet zajednice, jer smo konačno uspostavili međusobno poverenje, konačno se usaglasili oko nekih stvari i konačno napravili iskorak iz mulja u kome se nalazimo.

Proces isticanja kandidatura za članstvo u UO bilo je potpuno otvoreno. Dakle, svako je mogao da predloži jednu ili više osoba za koje smatra da su pogodne za UO. Navedena lista od 10 ljudi sastavljena je na licu mesta od predloga koji su izneti na Skupštini. Glasački listići su odštampani na licu mesta i pristuplo se glasanju. Kada su glasovi sabrani, dobili smo novi UO. Procedura je bila demokratska, izvedena bez primedbi i niko nije bio 'predodređen' ili 'instaliran' na bilo koju poziciju. Činjenica je da niko od većih ISP nije dobio pravo glasa u UO, ali tu je Voja Rodić koji je zbog svog backgrounda (predsednik Udruženja ISP Srbije) moža i bolje rešenje. U svakom slučaju, doneta je odluka da svi kandidati koji su se našli na glasačkom listiću budu u mogućnosti da prate rad UO (elektronski i uživo), ali će samo prvih 7 imati pravo glasa. Mandati svih članova UO su individualni i oni koji su ih predložili na mesto u UO nemaju pravo da ih opozovu. Članovi UO imaju obavezu da zastupaju isključivo interese RNIDS, koji su sadržani u Statutu.

Dalje, za članove UO su izabrani Boža Radenković i Nenad Krajnović iz originalne postave YU NIC. Ključna reč je izabrani. Dakle, niko ih nije instalirao, već su predloženi i izglasani od prisutnih osnivača. Pošto su među prisutnima bili svi oni koji su godinama 'patili' zbog postojećeg sistema registracije, ovakav ishod glasanja deluje pomalo mazohistički, zar ne? Naravno, NE, a evo i zašto: osnivači RNID su ozbiljne organizacije, koje ozbiljno shvataju proces tranzicije nacionalnog registra. Svakome ko se iole razume u taj proces, jasno je da prethodni administratori nacionalnog registra imaju ključnu ulogu u procesu tranzicije registra i ovlašćenja (ICANN-speak za ovaj proces je "redelegacija"). Dakle, prostora za bilo kakve 'lustracije' jednostavno nema u ovoj fazi. Kada bi se tako nešto pokušalo, svako bi krenuo da vuče na svoju stranu, ICANN bi se proglasio neutralnim i blokirao bi proces do daljnjeg, a mi bismo i dalje ostali da pljugamo po starom. Pored ovog primarnog razloga, za 'lustracijom' nema potrebe iz najmanje još tri dodatna razloga:

1. Članovi prethodne ekipe YU NIC javno su u više navrata izneli svoju nameru da se povuku iz ovog posla. Osnivanje RNIDS u saradnji sa celokupnom Internet zajednicom jasan je znak da su ozbiljni u toj svojoj nameri.

2. Članovi prethodne ekipe YU NIC čine manjinu upravnog odbora RNIDS.

3. Članovi prethodne ekipe YU NIC prihvatili su sve ideje zbog kojih se RNIDS osniva, čime sve bojazni da će i dalje sve biti po starom jednostavno gube osnov. Dakle, ako je ekipa YU NIC-a ušla u proces, čiji je 'vlasnik' celokupna Internet zajednica koja ga je pokrenula i vodila sve ove godine, i koji ima za ciljeve osnivanje organizacije koja će stabilno i odgovorno upravljati registrom, ukloniti ograničenja u registraciji domena, pružiti svim registrantima jednakih mogućnosti za registraciju domena, itd. onda ne vidim šta bi mogao da bude povod za dramu.

Ako neko smatra da je bilo koji član UO prekršio zakon ili se oseća ugroženim/oštećenim od strane nekog člana UO -- neka podnese krivičnu prijavu. Ja lično nemam razloga za to, smatram da to nije moj posao, niti imam volje i resursa (para, vremena) da se time bavim. Ja sam od početka fokusiran na to da rešimo problem sa nacionalnim registrom, koji nas sve zajedno kolje već godinama i ućiću u konstruktivni, ali odlučni sukob sa svakim ko ugrozi taj proces. Prethodna ekipa YU NIC-a, na moje veliko zadovoljstvo, ovaj proces ne samo da nije ugrozila, već ga je i aktivno podržala. Istina, bilo je potrebno neko vreme da oni steknu poverenje u ovaj proces i uzmu učešća u njemu, ali to se na sreću konačno dogodilo.

I na kraju, par reči o Marini Jovanović, zaposlenoj u SEDP, koja je izabrana u UO RNIDS.

Kao što sam već napomenuo, proces isticanja kandidatura je bio javan i lista kandidata je sastavljana na samoj skupštini. Marina se nije sama kandidovala, niti je predložio SEDP, već drugi prisutni osnivači. Takođe, niko joj nije 'garantovao fotelju', niti je bilo ko mogao da joj garantuje da će biti izabrana. Marina je dobila poverenje većeg broja osnivača (od kojih svaki ima različite interese) kao osoba koja živi i radi u Srbiji, radi u organizaciji koja pomaže preduzetništvo u Srbiji i osoba koja ima konkretno iskustvo u oblasti IKT u Srbiji. Takođe, Marina je bila jedna od ključnih osoba koje su ubedile SEDP da deo svojih ljudskih resursa (pravne savetnike) stavi na raspolaganje radnoj grupi koja je usaglašavala osnivačke dokumente RNIDS. Zato ne vidim šta je toliko problematično u vezi sa njenim izborom?

Kao što sam već objasnio u jednoj od prethodnih poruka -- i dalje tvrdim da USAID nije imao, niti ima bilo kakve zvanične, direktne ili finansijske veze sa osnivanjem RNIDS. Indirektna veza bi mogla da se uspostavi preko Projekta za razvoj preduzetništva u Srbiji, koji finansira USAID, a koji je pružio deo stručne podrške radnoj grupi. Ne vidim šta je u tome sporno ili strašno, naročito ako se ima u vidu da su oni bili samo jedan član u radnoj grupi koja je brojala više od 20 članova? Takođe, ne znam da li je SEDP/USAID juče podneo formular kao osnivač RNIDS, ali i da jeste, ne vidim šta bi tu bilo sporno ili problematično, naročito ako se ima u vidu da su bili samo jedan od 37 drugih osnivača.

Pozdrav,
Sloba