evo gledam nesto Kohanu, upit:
Kôd:
ORM::factory('user')->where('username', 'bla')->find();
generise sql:
Kôd:
SELECT * FROM users WHERE username='bla' ORDER BY users.username ASC LIMIT 1
nije li to debilno? Sam poziv ORM metode je duzi od SQL-a koji bi trebalo otkucati, a generisani upit je pun nepotrebnih stvari, koje u opstem slucaju mogu itekako da pogode performanse, a potpuno su nevidljive korisniku, on nece imati pojma da je upit takav dok se baza negde ne zakuca. I onda pogledas slow query log u bazi da vidis zasto se koci, i nadjes ovaj select, i kako onda u kodu pronadjes sta generise taj select? Nikako, moras da logujes upit po upit dok ne vidis odakle dolazi...
E sad, daleko od toga da sam ja protiv stvari koje povecavaju produktivnost, samo ja na to gledam iz drugog ugla nekoga ko cesto odrzava i prepravlja tudji kod, a ne samo da gleda kako da za sto manje vremena i truda napravi nesto sto koliko-toliko fercera.. ako je efikasnost rada jako bitna, a lose performanse se resavaju kupovinom jaceg hardwera, onda je ORM pristup super..